SVETA VODA DREVNIH MAJA

Velika piramida u Čičen-Ici

Najčuveniji i nekada najmoćniji grad Maja, Čičen-Ica, dobio je ime po senoti (dzonot na majanskom jeziku), prirodnoj depresiji, bazenu od krečnjaka ispunjenom slatkom vodom. Či (Chí) su na majanskom usta, čen (chén) bunar, bazen, a Ica (Itzá) je, po zapisima opštine Vajadolid iz 1579, bio izvesni Ah Kin Ica, Indijanac koji je živeo pored senote, ali i narod koji je naseljavao taj kraj. Tako, Čičen-Ica su usta bunara Ica. Nije ni čudo što je čitav grad nazvan po senoti – ona je igrala ključnu ulogu u ritualima Maja, a istraživanja koja je započeo 1904. američki arheolog Edvard Tompson otkrila su pregršt dragocenosti u svetoj vodi Čičen-Ice, kao i ostatke ljudskih skeleta. Za ovaj drevni narod one su predstavljale ulaz u podzemlje, svet mitova i spiritualnosti, stanište bogova i duša predaka. 

Obruč koji je služio za ceremonijalnu igru pok-ta-pok, preteču košarke

Jednolična džungla Jukatana, poluostrva na krajnjem jugoistoku današnjeg Meksika, siromašna je rekama. Stoga su bitni izvori vode za piće odvajkada bile upravo senote. Maje nisu eksploatisale svaku – neke senote bile su svete i korišćene samo za obrede, a neke za domaćinstvo i navodnjavanje. Sa stena iznad svete vode, Maje su u vodu bacale ljudske žrtve za koje su verovale da nisu umirale, iako ih nakon toga više nikada ne bi videli. Ti posebno odabrani ljudi imali su zadatak da stupe u kontakt sa božanstvima i mole ih da prekinu sušu, da obezbede bolje useve ili ispune druge želje naroda koji je živeo u tesnoj vezi sa prirodom. Prinošenje žrtava obavljalo se na dva načina: ili jednostavnim bacanjem muškarca, žene ili deteta u duboku senotu, ili bacanjem ljudskog iskasapljenog tela iz kog je izvađeno srce i postavljeno na kameni pladanj u rukama božjeg glasnika Čak-Mola, dok je odsečena glava pridruživana drugima na platou blizu velike piramide koji je imao samo tu namenu. Ovaj potonji krvavi ritual bio je uobičajen nakon što se znao pobednik igre loptom (pok-ta-pok), turnira koji se održavao svake prolećne i jesenje ravnodnevnice, kada se verovalo, a senke koje je sunce pravilo na stepenastoj piramidi zaista su davale tu iluziju, da sa vrha piramide silazi zmijoliki bog Kukulkan. Ponosni pobednik nimalo lake igre, pre samo zarobljenik i neprijatelj a sada “odabrani”, odvodio bi se u procesiji do senote gde se obavljao surovi ritual.   

Velika senota u Čičen-Ici

TIHA VODA BREG RONI

 Ali kako su senote uopšte nastale? Nekada davno celo poluostrvo Jukatan bilo je pod vodom. Tokom ledenog doba nivo okeana je opao i ostavio nasukane morske životinje i biljke, što danas potvrđuju mnogobrojni fosili. Voda je postepeno kroz zemlju dospela nazad do okeana, pritom iskopavši niz tunela i pećina. Blago kisela kiša (kisela zbog toga što absorbuje ugljen monoksid iz vazduha) nastavila je da produbljuje ove šupljine u veoma mekom krečnjaku. Ovakav hemijski proces može se jednostavno dokazati: na običnu školsku kredu dovoljno je kapnuti sirćeta i videti kakvu to reakciju izaziva. Tokom milenijuma, kiselkaste kiše izdubile su ogromne pećine ukrašene prelepim stalaktitima, ali sa vrlo tankim i krhkim krovom. Vremenom se tavanica mnogih obrušavala pod težinom zemlje, ogolivši tako senotu koja sad liči na veliki bunar. Ali to nije sve. Daljim protokom vremena u senotu bi upadali razni organski i mineralni otpadi, puneći je lagano sve dok ne bi stigli skoro do vrha. Onda bi se u toj plodnoj rupi ugnezdilo rastinje, a ponekad, usled erozije tla, senota bi se potpuno zatvorila. Sveta senota Maja iz Čičen-Ice u fazi je „zrele senote“, sa obrušenim plafonom i do pola ispunjena otpadom.

  

IZVOR ADRENALINA

Međutim, danas su mnogo interesantnije „rane“ senote, još uvek u fazi pećine, naročito za ronioce i ljude avanturističkog duha. Jukatan ih je prepun, a turistička industrija našla je načina da ih eksploatiše. Rivijera Maja, na kojoj je i popularno letovalište Plaja del Karmen, vrvi od ronilačkih centara koji u svoje ponude obavezno uključuju i ronjenje u senotama. Za takav poduhvat potrebno je ili da posedujete poseban sertifikat za ronjenje u pećinama, ili da imate klasičan ronilački sertifikat i iznajmite iskusnog vodiča. Roni se samo u bezbednim i obeleženim delovima pećine, a na one opasne vas upozoravaju bele table sa zlokobnim simbolima sa mrtvačkim glavama.

Ulaz - izlaz  Čak-Mola, slikan iz pećine

Ni malo nalik Karipskom moru, voda u senotama je prilično hladna pa je neophodno toplo dvodelno odelo. Svaki ronilac mora imati lampu, i dok se iz mora izlazi sa najmanje 50 bara vazduha u boci, u pećinama je obavezno pri izronu imati najmanje 80. Zato su zaroni kraći nego inače, a maksimalna propisana dubina je 21 metar. Sve ovo zato što ronjenje u pećinama nosi veći rizik – izron je moguć samo na otvoru pećine koji je obično mali, vidljivost je smanjena, komunikacija među roniocima otežana, a prostor u kom se nalazite i tavanica pećine ponekad mogu izazvati osećaj klaustrofobije. Ipak, za razliku od klasičnih pećina, senote ne zahtevaju posebne speleološke veštine.

Imena senota su egzotična i maštovita: Čak-Mol, Ponderosa, Dos Ohos, Kalavera, Anhelita... Do njih se dolazi automobilima ili mini-busevima prepunim opreme koje obezbeđuju ronilački centri. Nakon kraće vožnje kroz jukatansku nisku džunglu stiže se do neuglednog terena koji na prvi pogled ne obećava mnogo. Međutim, kada malo zavirite među stene okružene palmama i mangrovima koji svoje ogoljeno korenje pružaju metrima duboko dok ne naiđu na vodu, vidite prelepu skrivenu tirkiznu površinu u kojoj se ogleda bujna vegetacija.  

Nakon što nabacite na sebe svu tešku opremu, nezgrapno se dogegate do vode i uskočite, iznenada se osećate lagano, slobodno i prijatno ste iznenađeni što je voda tako čista i bistra. Ronjenje oko samog ulaza je najlepše jer se baš tu svetlost prelama na najveličanstveniji način, a zeleni odraz palmi spokojno treperi na površini.

Ulaz u senotu Čak Mol

ČAK MOL

Senota Čak-Mol ima centralni deo i po dve prostorije sa strane. “Predvorje” je relativno veliko i interesantno jer dotle još uvek prilično dopire sunčeva svetlost. Dno je prekriveno komadićima šupljikavog krečnjaka najčudesnijih oblika, i već ovde možete naići na haloklinu – mešanje slatke i slane vode koje izgleda kao da vam je neko iznenada skinuo ronilačku masku. Kada pogled uperite na gore vidite jasnu granicu do koje dopire slana voda koja izgleda kao još jedna površina. Da bi vam se vid izbistrio, dovoljno je da se samo malo izdignete iznad granice halokline. U prvoj prostoriji deo tavanice se obrušio tako da je dno prekriveno stenama iza kojih se odjednom pojavljuje prelepa odaja sa bogatim žućkastim stalaktitima. Druga prostorija je jednako interesantna, a uz malo sreće mogu se videti i primerci pećinske faune – sitne ribice, jegulje, žabe, bube, salamanderi i pauci. Najveća dubina Čak-Mola je 12 metara, a pećina ima dva otvora. Takođe, u njoj se nalazi najveći poznati podvodni stalaktit na svetu.

 

Ronjenje u cenotama se obično kupuje u paketu od dva zarona. Kada završite sa prvim sledi obavezna pauza koja je kraća nego kod ronjenja u moru jer su zaroni dosta plići. Ovo je idealno vreme za užinu i osveženje jer će vam biti potrebno energije za drugi zaron. A nakon njega – toplo karipsko sunce, ukusna meksička hrana i sređivanje utisaka.

Okamenjeni fosili

Odraz ronioca u mehuriću vazduha na tavanici pećine