SKARABEJ

Jedna mala buba koja ceo životni vek provede kotrljajući balegu, ušunjala se u mit i tamo ostala milenijumima. Balegar, kotrljan ili skarabej simbol je preporoda i obnavljanja.

Kada vas put navede u Kairo i kada se nađete na bazaru Han el Halili, bićete okruženi simbolima čudesne bube na hiljadu načina: tirkizni kamen u obliku skarabeja u više veličina, srebrni ili zlatni privezak za lančić, amajlije i statue od dragog kamenja, granita, stakla, pleksiglasa, kamena, slike na lažnom ili pravom pergament papiru posute skarabejima, šalovi, galabije, ukrasi, sve vrvi od ovog neobičnog simbola. Preduzimljivi trgovac ispričaće vam mnoštvo priča ne bi li vas namamio da pazarite robu, ali sve se svodi na isto: “Kupi, za sreću!”.  

Simboli skarabeja pratiće vas po celom Egiptu, po grobnicama i hramovima velikih faraona, a ako zađete u pustinju velika je verovatnoća da ćete ga sresti i uživo. Njegovo veličanstvo, Scarabeus sacer, zapravo je mali crni trapavko u večitoj potrazi za balegom.

Skarabej, kotrljan ili balegar pripada porodici Scarabaeidae i živi na svim kontinentima osim Antarktika. Hrani se balegom i organiskim materijama u raspadanju pa se može reći da je pravi ekolog – bez njega i njemu sličnima zemlja bi bila prekrivena izmetom i truleži. Koliko je ovo biće važno za eko-sistem govori i činjenica da je Australija uvezla 45 vrsta kotrljana iz različitih delova sveta kako bi kontrolisala količine kravlje balege.

Osim što ima čvrsto, robusno telo, balegar ima veoma jake noge zahvaljujući kojima može da kotrlja izmet i nekoliko desetina puta veći od sebe samog. Prednjim nogama se snažno odupire o zemlju a zadnjim spretno gura lopticu balege. Kotrljan tačno zna u kom pravcu treba da odgura svoju lopticu koja mu potpuno zaklanja vidokrug, a dok se većina životinja orijentiše prema suncu, kompas kotrljana se vodi prema mesecu,  odnosno polarizovanoj svetlosti. Zato u noćima kada nema mesečine u saobraćaju kotrljana nastaje potpuni haos. Sa pojavom mesečine on ponovo postaje pravolinijski.

Na svetu postoji oko 7.000 vrsta kotrljana a dovitljivost nekih od njih je potpuno zadivljujuća. Na primer južnoamerički Zonocopris gibbicolis hrani se izmetom velikih puževa. Osim što ih puževi snabdevaju hranom, služe im i kao prevozno sredstvo: kada žele da se prevezu, bube im skoče na leđa i uživaju u vožnji.

ČUDESNO ROĐENJE

Ovoj bubi balega nije samo izvor hrane već i kolevka. Ni malo nalik drugim insektima, balegari su odlični roditelji – dok mužjak prikuplja balegu, ženka polaže jaje u svaku od vešto izvajanih loptica. Potom sve vreme brižljivo čisti stanište i brine se o mladima kad se izlegu. A larve se izlegu najviše zahvaljujući sunčevoj toploti.

Upravo zato je skarabej privukao pažnju starih Egipćana koji su u ovako „spektakularnom rođenju“ iz izmeta videli simbol vaskrsnuća a rađanje potpomognuto sunčevom toplotom kao svemoć sunca i Boga sunca – Ra. Kako je kod njih zagrobni život igrao krucijalnu ulogu, Egipćani su verovali da će pomoću skarabeja koji zna tajnu preporoda uspeti da svojim mrtvima omoguće bezbedan put na onaj svet. Zato se u zavojima egipatskih mumija uvek nalaze amajlije ove bube, naročito u predelu oko srca. 

Deo XXXB poglavlja Knjige mrtvih:

O, srce moje, koje od majke dobih,

o, srce moje koje od majke dobih,

Srce moje svih mojih uzrasta,

ne svedoči protiv mene!

Ne budi protiv mene pred proceniteljima!

Ne naginji vagu protiv mene

u prisustvu Čuvara ravnoteže!

Ti si moja duša koja je u mom telu,

Bog Knum koji moje udove čuva.

Kada kreneš u budući život

moje ime neće zaudarati dvoranima

koji stvoriše ljude u njegovo ime.

Ne govori laži o meni

u prisustvu Velikog Boga!

Veličine od 3 do 10 cm, skarabeji su se pravili od zelenog kamena na kome bi bili urezani redovi iz XXXB poglavlja Knjige mrtvih, u kome počivši, tokom ceremonije merenja srca (odnosno odmeravanja grehova), moli svoje srce da ne svedoči protiv njega. Kao materijal najčešće je korišćen jaspis, redak kamen, vrlo tvrd i težak za obradu, pa su u nuždi u obzir dolazili i drugi materijali, ali je boja uvek morala biti zelena (ako materijal nije bio zelene boje onda je glaziran) jer je simboliše varkrsnuće i zdravlje.

Slika iz sarkofaga sveštenice Nesikonsu (stoji s leve strane). Hieroglilfi objašnjavaju da je

figura koja sedi Bog jutarnjeg i večernjeg sunca, Kepera i Atum, a simbol skarabeja iznad njegove glave predstavlja  sunce koje se rađa na istoku i zalazi na zapadu. Na mnogim freskama Kepera se

prikazuje sa skarabejem umesto glave.

Osim kao „vodiči“ u zagroban život, skarabeji su se koristili i kao amajlije kojima su se pripisivale svakojake moći, kao pogodno mesto za zapisivanje molitvi, a egipatski velikaši koristili su ih i kao pečate – na ravnoj, donjoj strani urezivao se tzv. kartuš - hijeroglifima ispisano ime faraona, kralja, sveštenika i sličnih velikaša, a veličina pečata varirala je od nekoliko centimetara do čak nekoliko metara. 

Skarabej XII dinastije faraona, 1878-1841. godina p.n.e. sa kartušem Sesostrisa III, nekada glaziran zelenom bojom. 

Skarabej sa kartušem Amenhotepa III, XVIII dinastija, 1386-1349. god. p.n.e.

MIT KOJI JE OBIŠAO SVET

Od Egipćana za čudesne “moći” skarabeja čuli su Feničani koji su priču raširili po Mediteranu, Grci su mit o ovoj bubi dalje proneli po Evropi i Aziji, a u Južnoj Americi plemena indijanaca isplela su svoje legende koje kotrljana uzdižu do božanstva. Po njihovom predanju, balegar po imenu “Aksak” stvorio je od gline prvu ženu i čoveka. Taoisti su u staroj Kini skarabeja utkali u svoja religiozna i filosofska shvatanja a Etrurci su ga koristili kao ornament.

Skarabej je simbol metamorfoze, reinkarnacije, kontinuiranog života, nešto poput ptice

feniksa koja se rađa iz sopstvenog pepela.

U grčkim mitovima skarabej se vezuje za priču o divovima. Aristaos je bio jedini džin koji je preživeo rat s bogovima. Spasla ga je majka, Gea, koja ga je sakrila na ostrvo Sikelia (Sicilija) pretvorivši ga u skarabeja. 

Ratnički prsten sa skarabejem, oko

300. godine p.n.e., Taranto, Italija

Simbol skarabeja iz kasnog grčkog arhajskog

perioda sa jasnim uticajem feničanskih motiva.

U kontinentalnoj Evropi skarabej se vezuje za raznorazna praznoverja i vradžbine. Na primer u Švedskoj je među seljacima postojalo verovanje da ako seljanki zatreba pomoć oko radova u kući i polju, dovoljno je da stavi skarabeja pod pazuh. Nakon tri nedelje izleći će se čovečuljak koji će joj pomagati oko svega. Seljaci su takođe verovali da je skarabej odličan meteorolog: ako leti ujutru, vreme će biti loše, ako leti uveče, vreme će biti lepo. U Britaniji su farmeri ubijali kotrljane verujući da privlače grom.

Mnoge hrišćanske legende pripovedaju da je skarabej pio Hristovu krv koja je kapljala sa krsta na kom je raspet. U Nemačkoj i Meksiku pepeo jelenka, bliskog rođaka kotrljana, koristio se za spremanje ljubavnih napitaka, lečenje reumatizma i uhobolje. 

Srebrni privezak sa tirkiznim skarabejem

kakav se danas može kupiti na egipatskim bazarima

Pa eto, kada se nađete na kairskom bazaru Han el Halili, nemojte da propustite priliku da kupite makar malu amajliju sa skarabejem. Kada je tolikim narodima donosila sreću – valjda će i vama.