Kada smo u sred noći 23. novembra 2014. krenuli put Egipta, napustili smo mrazom okovan, sneni Beograd, radujući se što ćemo još malo odložiti zimu. Nas dvadeset troje ronilaca, u udruženom poduhvatu ronilačkih klubova Amfora i Svet Ronjenja, već istog dana krenuli smo brodom Bohemia iz Hurgade i popodne napravili prve zarone. Ahmed i Aziz iz odlično organizovanih Golf Diversa pokazali su se kao sjajni domaćini i podvodni vodiči. Ni nemirno more, ni jak vetar nisu umanjili naš entuzijazam i radost što ćemo na ovom safariju videti ajkule.
Vremenski uslovi su nas drugog dana naveli put Safage, gde smo obišli čuvenu olupinu Salem Express i odmah uronili u dobro nam znano crvenomorsko šarenilo. Nakon prolaska kroz prostrani prtljažnik Salema gde su igre svetlosti i senke bile idealne za podvodnu fotografiju, istraživali smo brod spolja, pozdravili se s mirnim jatom barbuna na dnu i razigranim jatom streličara na vrhu olupine.
Nakon noćne plovidbe stigli smo na ostrvo Big Brother – Veliki brat. Ostrvce je jalovi komad žutog kamena, i da na njemu nema svetionika ličio bi na površinu Marsa. Gore pusto, ali zato ispod – pravi raj! Već na prvom, ranojutarnjem zaronu nabasali smo na tri ajkule: okeansku beloperku (notornu proždiračicu brodolomnika), psa-lisicu (thresher shark, sa repom dužim od tela) i sivu grebensku ajkulu koja nas je stidljivo osmotrila i pobegla. Na ovom zaronu nas je iznenadila i velika barakuda, a kasnije smo ih u tolikom broju viđali da su nam postale uobičajen prizor.
Ni na druga dva zarona istog dana nije izostalo iznenađenja: opet siva ajkula, mala kornjača (zapravo jedina kornjača koju smo videli tokom safarija – pitanje je da li njihovo odsustvo ima veze s velikim brojem ajkula?), i predivni veliki napoleon koji nam je pozirao, mazio se, pokazao nam u kojoj pećini živi i potom iz nje izašao sa mladim napoleonom. Uveče nema noćnog zarona, okeanske beloperke kruže oko broda i čuvaju teritoriju a mi sa gornje palube posmatramo scene kao iz naučno-popularnih dokumentaraca.
Te noći, za razliku od prethodnih, konačno smo spavali mirno, nežno se ljuljajući na talasima. A nakon toliko uzbuđenja, san je lako došao. Ujutru u cik zore lupanje na vratima kabina: Wake up!, Ahmedov uobičajeni poziv. Brifing, pa novi zaron na četrdesetak metara, opet pas-lisica, i „druželjubiva“ (srećom sita) okeanska beloperka. Prepričavanje događaja uz obilan doručak, odmor pa novi zaron. A tokom drugog zarona neki od nas su imali previše blizak susret sa okeanskom beloperkom na površini, na samom početku.
Na trećem zaronu tog dana oko Malog brata svedoci smo ništa manje bogatog prizora: lepo jato holocentrida (morskih veverica) mirno lebdi oko grebena dok nas ravnodušno posmatratraju buljavim očima i poziraju pred kamerama. Veliki broj trubača nas opkoljava i prati, i dovoljan je samo mali pogled u stranu da nas iznenadi prisustvo nekog koji pliva tik uz nas.
Narednog dana kod Malog brata naišli smo na ajkulu-čekićaru, sivu grebensku ajkulu, neizostavne barakude, i popodne se oprostili od ovog divnog mesta uz spoznaju da mu se definitivno moramo vratiti. Nakon duže i burne plovidbe, uveče smo stigli blizu Safage i jedva dočekali noćni zaron da se malo protegnemo. Tu su nas pozdravile ribe-papagaji koje su već spavale u svojim „pidžamama“, sićušne oči račića koje se vide samo kada se u njih uperi svetlost, velika murina koja je baš krenula u lov, ribe-lavovi (morski ćurani) koji su se obradovali snopovima svetlosti...
Poslednjeg dana ronjenja u blizini Hurgade, gde smo napravili dva zarona, dočekalo nas je mnoštvo pegavih raža, ogromnih murina, žutih, pegavih slatkoustih plektorhinkusa (sweetlips), nekoliko velikih napoleona, kao i jedna patuljasta riba-lav koja se uvaljala u pesak i preteći raširila bočna peraja kao krila. Uveče smo se vezali u Klub Marini u Hurgadi i svima nam je bilo neobično kad je trebalo obuti cipele i izaći na kopno.
Dobri ljudi iz Golf Diversa su nam narednog dana servirali doručak i ručak, i pustili nas da ostanemo na brodu do 10 sati uveče kada smo krenuli put aerodroma.
Dobri ljudi iz Golf Diversa su nam narednog dana servirali doručak i ručak, i pustili nas da ostanemo na brodu do 10 sati uveče kada smo krenuli put aerodroma.
Ceo dan u Hurgadi iskoristili smo da poharamo ronilačke radnje, radujući se kao deca u prodavnici kolača. U glavi su već počeli da se kuju planovi za buduće avanture i nove safarije. Po povratku u Beograd dočekala nas je ledena košava, pa je drugim ljudima bio potpuno neshvatljiv širok osmeh na našim licima. Glava puna utisaka, pred očima još uvek podvodno šarenilo, oko srca toplo zbog divnih ljudi i druženja... Bilo je ovo putovanje koje će nas grejati cele zime 2014-2015.
Ovde se moze pogledati Film na YouTube o ovom safariju.
