 |
| Maurichaus (Mauritshuis) nalazi se u samom centru Haga, blizu zgrade Parlamenta |
*Holandija je samo jedna od oblasti Nizozemske, originalni naziv
Nederland bukvalno se prevodi kao niska
zemlja, pa je naš zvanični naziv za ovu državu netačan i neprecizan.
 |
| Nizozemska, 1609-1672 |
Osnaženi i nacionalno osvešćeni Holanđani polako
počinju da preuzimaju bitne svetske trgovačke luke i ubrzo postaju
najdominantnija nacija u svetu trgovine, svrgnuvši sa tog položaja do tad moćne
Špance i Portugalce. Najvažniji trenutak za holandske trgovce bilo je osnivanje
Holandske istočno indijske kompanije 1602. godine koja je ujedno i prva
multinacionalna korporacija na svetu. Dva veka su Holanđani uspeli da održe
monopol u trgovini sa Azijom, ostvarajući ogroman kapital na skupim začinima za
kojima je, u to vreme, ceo zapadni svet pomahnitao*. Samo Baltikom bi godišnje
plovilo oko 1000 holandskih brodova, a pored Azije, uspeli su da preuzmu
kontrolu nad većinom kolonija u Americi koje su ranije držali Englezi.
*Reč papren vodi poreklo
od bibera, papra, začina koji je nekad bio redak luksuz.
 |
| Džon Kalvin, naslednik Martina Lutera, veliki reformator Protestantizma |
Ipak, Holanđani na neki način ostaju skromni. Zvanična
religija je Kalvinizam, koji propagira poniznost, slobodu (a slobodarski duh se
naročito širi nakon oslobođenja od Španije), a socijalni status postaje manje
bitan u odnosu na materijalni. Kalvinizam propagira mešavinu demokratije i
aristokratije kao najkvalitetniji oblik vladavine, i prepoznaje prednosti
demokratije kojom se čuvaju prava i slobode običnog naroda. Vladari se ne smeju
izdići iznad Boga, čime se onemogućava razvoj apsolutizma. Kalvinizam je
religija tolerancije, pa čak i omraženi katolici imaju svoje mesto u društvu,
naročito oni bogati. U ovakvom okruženju kitnjasta raskoš baroka nije našla
pogodno tlo, pošto je bila previše ekstravagantna za praktičan kalvinistički
ukus. Ali ono što je ovakvo okruženje privlačilo kao magnet, bili su nauka i
umetnost.
 |
| Leeghwater i njegova vetrenjača |
Još jedan temelj za procvat Holandije u 17.
veku postavio je čuveni inženjer hidraulike Jan Leeghwater koji je izumeo sistem
isušivanja tla pomoću vetrenjača. Slobodno se može reći da je Leeghwater svojoj
državi osvojio nove teritorije tako što ih je oteo od mora i močvara - između 1608. i 1643. godine od mora na severu Holandije oteto je čak 20.000 hektara. Nekada
neupotrebljiva zemlja sada je postala obradiva, gradovima i selima više nisu
pretile poplave, pa se kvalitet života celokupnog stanovništva izuzetno
poboljšao u svakom pogledu.
 |
| Ilustracija ronilačkog zvona iz jedne nemačke knjige. Nažalost, sam patent Leeghwatera nikada nije dokumentovan. |
Leeghwater je poznat po još jednom ingenioznom izumu - ronilačkom zvonu. Godine 1605. javno je lično isprobao svoju skalameriju i ostao pod vodom 45 minuta i pritom pevao i pisao. Princ Mauric, o kome priča sledi, bio je toliko oduševljen da je bogato nagradio ovaj patent.
Jedan od uvaženih predstavnika Holandije tog
doba, Johan Mauric (Maurits, 1604-1679.), mogao bi da posluži kao istorijski
primer blagostanja u zemlji. Ne samo da je Mauric aktivno učestvovao u političkom
životu Holandije, bio veliki vojskovođa, državnik, uspešan holandski guverner u
Brazilu, Veliki majstor reda Svetog Jovana, Grof, a od 1674. i Princ od
Nassau-Siegena, već je sagradio i kuću u centru Haga, političkog centra države,
u kojoj danas možemo pročitati istoriju ovog perioda na najlepši mogući način –
gledajući slike vrhunskih umetnika. Ovo klasicističko zdanje završeno je 1641.
zaslugom arhitekata Jakoba van Campena i Pietera Posta, i odiše izuzetnom prefinjenošću
koja jasno oslikava status vlasnika, ali i skroman kalvinistički duh, bez
nepotrebnih, kičastih detalja.
Godine 1820. Maurichaus (Mauritshuis) – Mauricovu
kuću kupuje država kako bi tu smestila kraljevsku kolekciju slika. Prošle
godine, 2014, muzej je renoviran pa je u podrumu pridodat veliki moderni hol kao
predvorje u istoriju. Danas je Maurichaus jedan od najšarmantnijih malih muzeja
u kome su izložena neka od najznačajnijih dela holandskog slikarstva.
 |
| Delikatna raskoš enterijera Maurichausa, sa pogledom na Potterovog Bika |
I sama postavka nam jasno ukazuje na vrednosti
koje su se negovale tokom holandskog Zlatnog
doba: ono što dominira su mrtva priroda, pejzaž, portreti i žanrovska
umetnost - slike iz svakodnevnog života. Istorijske scene u to vreme nisu bile
mnogo cenjene, dok je crkvena umetnost skoro nepostojeća – religijski kontekst
je obično suptilno nagovešten u svakodnevnim scenama i mrtvoj prirodi. Još
jedna karakteristika holandskog baroka su i veliki grupni portreti, poput
Rembrantove Noćne straže, ili privatni portreti ili autoportreti na kojima bi,
veoma praktično i ekonomično, bila prikazana i cela porodica slikara.
 |
| Paulus Potter, Bik, detalj |
Holanđani su majstori detalja, pa modernog čoveka
bez daha ostavljaju njihove delikatne čipke, minijaturni ukrasi, latice cveća, nakit
i najsitniji nabori na ljudskom licu, svaka dlaka i trepavica na telu životinje kakvu ni
kamera sa najvećom rezolucijom danas ne bi mogla da uhvati, jarki sjaj bisera
ili naznaka staračke katarakte na zenici oka, pa bismo pored svake slike mogli
provesti sate a da ne uspemo da sagledamo sve pojedinosti.
 |
| Pieter Claesz - Mrtva priroda i tazza |
Mrtva priroda
Pietera Claesza pravi je primer materijalnog realizma koji je u Zlatno doba bio
izuzetno cenjen. Uštirkani stoljnjak, staklena čaša s vinom, bela zemička, dopola
oljušten limun čiji miris ispunjava prostor, tazza – zlatni pehar sa kitnjastim postoljem, razbijeni orah,
masline, džepni sat čije kucanje skoro da možemo da čujemo, daju nam osećaj
raskoši i izobilja. U Holandiji ne rastu limun i maslina, već su tu stigli iz
dalekih krajeva. Ali pehar je oboren, orah razbijen, limun oljušten i sat
otkucava. Neka oni koji žive u izobilju
zapamte da su okruženi trnjem, i neka paze da se na to trnje ne nabodu,
propovedao je Džon Kalvin. Iako nenametljivo, božansko prisustvo je očigledno. Vanitas, alegorija o prolaznosti je tipična
za holandske i flamanske slikare 16. i 17. veka, i u duhu Kalvinizma delikatno
podseća na besmisao i prolaznost ovozemaljskog života i materijalnog bogatstva.
Na slikama koje nam daju uvid u svakodnevni život
Holanđana jasno se vidi šta je to što im, i dan-danas, najviše nedostaje -
dnevna svetlost. Iako su scene mračne i pozadina tamna, majstorski detalj jarke
boje ili snop svetlosti koji nas uvodi u centar zbivanja, znalački zaokružuje
kompoziciju i uliva vedrinu, pa i danas, dok hodamo holandskim ulicama, vidimo
da su jarke boje ovom narodu omiljene, fasade živopisne i prozori veliki i
ogoljeni. Čak i kada prikazuju scene raskoši, Holanđani su umereni i skromni.
Raskoš je jedan poveći grozd, izveženi stoljnjak, čaša vina, dok su odore i
dalje skromne, pritajenih boja a enterijer jednostavan i praktičan.
 |
| Pogled kroz prozor Maurichausa, i paleta boja koje nalazimo i na slikama. |
Žanrovski motivi nam opet pružaju dokaz o
praktičnosti svakodnevnog života. Majka koja češlja dete, poznatija kao Lov na vaške, Gerarda ter Borcha pokazuje
kako Holanđanima ništa nije strano ni sramno. U ovoj prelepoj sceni majka s puno
ljubavi prebire po kosi deteta koje strpljivo stoji naslonjeno na njena kolena.
S druge strane, Jan Steen nas vodi u svet holandskih poslovica. Kako stari pevaju, tako mladi sviraju
prikazuje scenu slavlja, najverovatnije krštenja deteta, ali se slavlje malo
otelo kontroli pa se vino doliva, obrazi rumene, a otac čak pruža lulu detetu. Vi
ste ti koji dajete primer svojoj deci, poručuje ovde Steen.
 |
| Kako stari pevaju, tako mladi sviraju, Jan Steen |
Judith Leyster je jedna od mnogih slikarki koja
je dostigla kvalitet ali ne i nivo slave svojih muških savremenika. Doduše, za
života je bila cenjena, a potom zaboravljena, a neka njena dela su pogrešno
bila pripisivana Francu Halsu. Među remek-delima majstora holandskog Zlatnog
doba, u Mauricu je i njena slika Ponuda ili Muškarac koji devojci nudi novac, koju je umetnica naslikala kada je imala samo 22 godine. Prikazujući scenu devojke
koja šije pri svetlosti sveće i muškarca koji joj prilazi iza leđa, iz senke,
nudeći joj novac, Leyster nam suptilno sugeriše mušku nepristojnu nametljivost koja je
svakoj ženi dobro poznata. Muškaracu se brk blago šeretski smeši dok je usitnio
očima, a devojčina preterana usredsređenost na ručni rad jasno nagoveštava da
ga svesno ignoriše i da joj je neprijatno. Postoje razna tumačenja ove slike,
međutim ako znamo da je autor žena, i ako je posmatramo iz perspektive žene,
simbolika je i više nego očigledna. I ovde vidimo savršeni kontrast svetlosti i
senke kojim se stvara željena atmosfera.
Još jedno remek-delo koje koristi ovakav efekat
svetlosti je Rubensova Starica i dečak sa
svećama. Nimalo nalik ostalim Rubensovim slikama na kojima dominiraju barokna
raskoš i mnoštvo kitnjastih detalja, ova slika je primer jednostavnosti i
velikog slikarskog umeća: Baka drži upaljenu sveću, a dečak plamenu prinosi
svoju, s namerom da je upali. Oskudna svetlost koja dolazi odozdo naglašava
svaku boru na njenom licu, i naročito osvetljava desno oko, staračko i
slabovido. Dečak je ljubopitivo posmatra, kao da čeka šta će baka sledeće reći.
Možda su baš usred nekog pripovedanja, baka mu priča o zmajevima i junacima,
ili o svojim nestašlucima iz detinjstva. Koliko li su samo vremena ljudi
provodili pri svetlosti sveće, ili u polutami tmurne obdanice, morali su imati
nešto što bi ih razgalilo...
Možda su baš taj nedostatak dnevne svetlosti,
naročito tokom zimskih dana, kao i često sumorno vreme tokom leta, razlog što
su holandski majstori negovali pejzaž -
jedan pogled na Vermerov Delft na
kome se nazire tirkizno nebo, ili Averkampova vesela scena ljudi koji uživaju klizajući
se na ledu, svakako predstavlja utehu u sumorno zimsko jutro. Pejzaži su
pružali i mogućnost da se otputuje, makar na tren, u daleke zemlje, koje su
mnogima bile nedostupne, kao, na primer, Postov Pogled na ostrvo Itamaraka u Brazilu, ali i način da se još više
ojača holandski ponos zbog uspešnog kolonijalnog osvajanja sveta.
 |
| Frans Post, Pogled na ostrvo Itamaraka u Brazilu |
Holandski ponos vidi se i na portretima. Uvažene
ličnosti iz ovog doba dostojanstveno sede u svojoj raskoši, sa uštirkanim
čipkanim kragnama, naboranim kapama, a neretko je tu i više modela, kao, na
primer, na Duplom portretu Constantijna
Huygensa i Suzanne van Baerle Jacoba van Campena. Ova veoma interesantna
kompozicija prikazuje Huygensa (koji je inače nadzirao gradnju Maurichausa dok je sam
Mauric bio u Brazilu) kako sedi u profilu, dok njegova voljena Suzanna iskosa posmatrača gleda direktno u oči. Oboje u rukama drže papir sa notama koji
simbolizuje bračnu harmoniju. Huygens je bio priznati pesnik i muzičar, i često
je u svojim delima veličao svoju suprugu koja je, nažalost, umrla mlada, ali je
u njegovim pesmama ovekovečena kao njegova zvezda, kako je zvao.
 |
| Halsov Nasmejani dečak |
 |
| Čuvena Vermeerova Devojka sa bisernom minđušom |
 |
| Rembrandt - Čas anatomije |
 |
| Carel Fabritius - Štiglic |
Najpoznatija dela koja su izložena u ovom muzeju
su Fabritiusov Štiglic, Vermerovi Pogled na Delft i Devojka sa bisernom minđušom, Rembrantovi Čas anatomije, Autoportret i
Suzana, kolosalni Bik Paulusa
Pottera, slike Jana Steena osim već pomenutih i Devojka koja jede ostrige, Mlada
majka, Averkampova Na ledu,
Rubensov Portret Michaela Ophoviusa,
kao i pomenuta Starica i dečak, Holbeinov
portret Džejn Sejmur, omiljene žene
Henrija VIII...
 |
| Holbeinov portret Džejn Sejmur, žene engleskog kralja Henrija VIII, koji vremenski prethodi Zlatnom dobu Holandije, ali je simboličan jer je Henri VIII ukinuo katoličanstvo i zbog toga bio na večitoj ratnoj nozi sa Špancima. |
 |
| Hendrick Avercamp, Na ledu |
Od oktobra 2015. do početka januara 2016. u Mauricu je
u toku i privremena postavka - Holandski autoportreti Zlatnog doba. Ova dodatna
poslastica je dizajnirana u izuzetnom ambijentu prepunom ogledala, a podnaslov
izložbe je Selfi Zlatnog doba. ’U današnje vreme’, stoji na velikom
panou na ulasku u galerijski prostor, ’poređenje
autoportreta iz 17. veka i modernog selfija deluje neizbežno. Ipak, razlika je
fundamentalna: selfi je brza i spontana zabeleška, dok autoportret iziskuje značajno vreme i trud... Umetnici su se posebno trudili kod auto-portreta: to
su izuzetno dobro izvedeni portreti koji nam govore kako je slikar želeo da se
predstavi svetu’.
 |
| Autoportret Judith Leyster (inače izložen u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu) u prvom planu, i Huygh Pietersz Voskuyl u drugom nizu. |
 |
| Slike i odrazi u ogledalu |
I tako, dok šetamo i u ogledalu vidimo sebe, u
odrazu nas posmatraju Huygh Pietersz Voskuyl, sa sve prodornim pogledom i čipkanom
mašnom, nasmejana Judith Leyster dok slika violinistu, ozbiljni Fabritius, boemčina Jan Steen koji svira lautu, stari Rembrandt koji je preminuo ubrzo nakon što je
naslikao ovaj autoportret, mladi Moses ter Borch koji je napravio ovo
remek-delo kao petnaestogodišnjak, a potom tragično poginuo u ratu sa samo 22
godine...
 |
| Rembrandt |
 |
| Jan Steen |
 |
| Moses ter Borch |
 |
| Autoportret Godrieda Schalckena i izuzetno vešto naslikani detalj čipkane mašne. |
Jedan od najinteresantnijih delova izložbe je Porodični krug. To su autoportreti na
kojima slikar pored sebe prikazuje i članove svoje porodice. Tako je Adriaen
van der Werff došao iz amsterdamskog Rijskmuseuma da bi nam se pohvalio ’slikom
unutar slike’ na kojoj su prikazane, kao muza, njegova žena Margaretha i kćer Maria
koja podseća na malog bucmastog anđela. Oko vrata mu visi zlatni medaljon koji
je dobio kao priznanje za svoje slikarsko umeće. Sve nam je o sebi rekao.
Posetioci veselo obleću oko slika, pa povremeno
naprave po neki selfi u ogledalu. Moderni ’smart’ telefon i slika iz 17. veka
podsećaju nas na propovedanje Džona Kalvina o prolaznosti vremena i
trivijalnosti materijalnog, ali ipak, u jednoj stvari se prešao – postoje opipljive
vrednosti koje su večne i neprocenjive jer su prevazišle materijalno i dotakle
božansko, a mogu se videti upravo u Maurichausu. Izlazim iz muzeja pod olovno
haško nebo dok kiša sipi, i utisak je kompletan.
Povezani tekstovi: Delft je Vermeer
Zvanični sajt muzeja: Mauritshuis
