 |
| Ešer, Autoportret, 1929. |
Popnimo
se onda na planinu, ali ne tako što ćemo zakoračiti ispred sebe, već se
uzdignimo u vis,
ako se ja pitam, do zvezda; amen.
Mauric Kornelis Ešer
Mauric, ili kako je svojoj porodici i
prijateljima bio poznatiji, Mauk Ešer (Maurits Cornelis Escher) rođen je 1898.
kao peto, bolešljivo dete u porodici hidro inženjera na severu Holandije, u
Leeuwardenu. Pruženo mu je raznovrsno obrazovanje, ali u školi se nije
proslavio i pao je na maturskom ispitu. Jedino je, od najranijih dana,
ispoljavao veliko interesovanje za crtanje i slikarstvo. Roditelji su se nadali da će jednog dana od
njega postati arhitekta i da će mu ta unosna profesija omogućiti udoban život.
Da ’učini’ roditeljima, pomoću očevih veza upisuje 1919. arhitekturu u Školi arhitekture i dekorativne
umetnosti u Harlemu, ali nakon samo nedelju dana, pošto je svoja dela pokazao
profesoru grafičke umetnosti, Samuelu Jessurunu de Mesquiti, prelazi na Katedru
za dekorativnu umetnost. I, nažalost, Ešer je još jedan dokaz da se od
umetnosti ne živi. Tokom života uglavnom su ga izdržavali otac i kasnije tast.
Prodavao je Ešer svoje grafike, ali to nije bilo dovoljno da se izdržava
petočlana porodica. Ali Ešer nije odbijao narudžbine, pa je pravio poštanske
marke, ilustrovao knjige, dizajnirao čak i papir za uvijanje robe u uglednim robnim
kućama.
 |
| Rim, 1927. |
Godine
1922. dvadesetčetvorogodišnjak Ešer putuje u Italiju i Španiju. Tu mu se otvara
jedan potpuno novi i čarobni svet. U Alhambri otkriva mavarske geometrijske
ornamente i taselaciju, tehniku popločavanja, koji ga fasciniraju do potpune
opsednutosti. Proučava i prirodu prostora, neobične perspektive, sagledava ga
iz raznih uglova. U
Italiji 1923. upoznaje Švajcarkinju Jettu Umiker i godinu dana kasnije se
venčavaju. Imali su tri sina.
 |
| Jetta, 1925. |
Iako mu je Italija bila najveća inspiracija, političke
promene i Musolinijeva diktatura ga navode da se 1935. odseli s porodicom u
Švajcarsku, pa dve godine kasnije u Belgiju, u predgrađe Brisela. Na početku II
svetskog rata, 1941. odlaze u Holandiju, u Baarn, gde Ešer živi sve do 1970. Dve
godine pred smrt seli se u Laren, u Dom Rose Spier, harfistkinje, koja je
napravila komunu u kojoj bi stari umetnici mogli da provedu poslednje godine
svog života. Dom je imao veliki broj stanova sa ateljeima, zajedničke
prostorije, biblioteku i pozorište. Međutim, Ešerovo zdravlje, koje nikada nije bilo
dobro, već se drastično pogoršavalo. Imao je 73 godine kada je umro. Sahranjen
u Baarnu.
 |
| Osam glava |
Ja
ne odrastam. U meni živi dete mojih ranih dana.
Ešerova slava je pomalo kontroverzna. U Holandiji
je svakako nacionalni heroj, i 1955. dobio je titulu Viteza reda Oranje-Nassau.
Ešerovski obrasci i simetrija inspirisale su brojne matematičare i naučnike. Paradoksalno
je da je neko, koga tokom studija ništa osim umetnosti nije zanimalo, postane
inspiracija najvećim svetskim naučnicima. Čak je i asteroid 4444 nazvan Ešer.
Na bezbrojnim koricama knjiga našle su se njegove hipnotičke iluzije. Međutim,
čitajući njegovu biografiju i posmatrajući njegovo celokupno delo stičemo utisak
da je Ešer ostao večito dete, koje satima sedi zabavljeno svojim igračkama, Homo ludens u umetničkom zanosu,
zatvoren u sopstveni svet u kom je najbitnije samo ono što stvara. I sam Ešer
je toga bio svestan.
 |
| Unutrašnjost Crkve Sv. Petra |
U
trenucima ogromnog entuzijazma, imam osećaj da niko nigde nije stvorio nešto
tako lepo i važno.
Već Ešerovi rani radovi daju nam nagoveštaj
njegove buduće opsesije. Sa samo 22 godine pravi duborez Osam glava, sa isprepletanim likovima koji se ponavljaju u
matematički tačnom nizu. Unutrašnjost
Crvke Sv.Petra
je prikaz lukova i ornamenata iz potpuno novog ugla, iz ptičje perspektive, sa
veoma preciznim detaljima poput podnih pločica, a misterija koju će Ešer
kasnije razraditi ovde je tek nagoveštena senkom. Ruka sa odrazom u sferi je autoportret u mikrokosmosu, gde nas Ešer
pušta da zavirimo u njegov delić svesti u kom se skriva dok stvara. Ešer je
imao 37 godina kada je završio ovu litografiju. U odrazu deluje mnogo starije,
čovek-starac, iskusni mudrac, dok je sa druge strane dete koje drži loptu. Na
zidu sobe stoji indonežanska lutka iz pozorišta senki. Iznad je polica sa
knjigama koja zaokružuje gornji deo sfere. Čak je i jednostavan nameštaj u sobi
neobičan, luster se klati a sto, usled zakrivljenja, deluje kao da je oboren. Ništa
nije onako kako se na prvi pogled čini.
 |
| Ruka sa odrazom u sferi |
Tokom boravka u Švajcarskoj i Belgiji Ešer se
bavi metamorfozama. Nebo i voda je
duborez na kome nemoguće postaje moguće, u savršenom skladu i simetriji, dok nas Razvoj potpuno hipnotiše svojom dubinom
i perspektivom. Metamorfoze razrađuju
istu temu na kolosalan način: ovaj niz duboreza širok je 19 cm a dugačak čak
3,9 metara: čitav strip čija je naracija gotovo opojna.
 |
| Razvoj |
 |
| Nebo i voda |
 |
| Metamorfoza |
Večito
tumaram po zagonetkama. Dolazi mi stalno neki mladi svet da mi kaže: i vi
stvarate
Op umetnost*. Nemam ni najmanju ideju šta je to Op umetnost.
Ja već
trideset godina radim tako kako radim.
*Op
Art =Optical Art, optička umetnost
Po povratku u Holandiju Ešer se još više zatvara
u svoj mikrosvet. Iluzije su još veće, kao na primer u Magičnom ogledalu, a čak i kada nas izvede iz svoje sobe Ešer nas
vodi krivim ulicama, navodi da se spuštamo stepenicama dok se zapravo penjemo i
da hodamo po lukovima jer gravitacija ne postoji, kao u zagonetnoj litografiji Gore i dole. U Susretu nas vodi u krug, kao mađioničar dok izvodi trik, dok se
ljudska figura pretvara u grotesknu polu-humanoidnu kreaturu, kao očigledno i latentno,
svest i podsvest, Doktor Džekil i Mister Hajd...
 |
| Magično ogledalo |
 |
| Gore i dole |
 |
| Susret |
Pedesetih godina Ešer pravi neka od svojih
najpoznatijih dela. U Tri Sveta daje
nam uvid u svet ispod površine, na površini vode i iznad - podzemlje,
ovozemaljsko i nebesko; skriveno, vidljivo i neuhvatljivo... Šezdesete i
šezdeset prve nastaju Uspon i spust i
Vodopad, sigurno najpoznatije Ešerove
litografije. Opet nas vodi u svet nemogućeg koji nam, ipak, deluje sasvim
prirodno, baš kao i sam život. Sve teče u zatvorenom krugu, kao jedan perpetuum mobile u savršenom, matematički
tačnom svetu. Ešer je svestan da vreme i prostor ne postoje, sve je samo
iluzija, a opet nam deluju savršeno realno. Mobius
je još jedan dokaz beskraja, večnosti i beskonačnog pokreta. Zmije, osim matematičkog savršenstva,
vode nas pomalo i u istočnjački misticizam, magiju mandale i samsare. Ovo je
Ešerovo poslednje delo, iz 1969. godine. Nakon toga više nije stvarao ništa
novo, već je samo nastavio da štampa već postojeće radove. A onda je i odistinski otišao u
svet magije, večnog i eteričnog...
 |
| Tri sveta |
 |
| Uspon i spust |
 |
| Vodopad |
 |
| Mobius |
 |
| Zmije |
Najveći broj Ešerovih dela danas možemo videti u
Hagu, u muzeju Escher in het Paleis gde su na stalnoj postavci od 2002. godine.
Zdanje je bivša zimska rezidencija holandske Kraljice-majke Eme, sazidano 1760,
dok je Kraljica Ema kuću kupila 1896, nakon venčanja Kraljice Vilhemine.
 |
| Muzej Escher in het Paleis |
I samo
raskošno stepenište ovog zdanja je jedna mala optička iluzija. Ali ono što je
najinteresantnije u enterijeru su lusteri, njih petnaest, delo umetnika iz
Roterdama, Hansa van Bentema. Van Bentem ih je dizajnirao specijalno za ovaj
muzej, a starinska ogledala na zidovima pružaju nam beskonačne, ešerovske
odraze.
 |
| Lusteri Hansa van Bentema |
Poslednji sprat muzeja sadrži interaktivnu postavku, pa se možemo
fotografisati pored Ruke sa odrazom u
sferi dok i sami držimo sferu, ući u sobu iluzije gde nam na jednom kraju
glava udara o plafon dok se na drugom kraju osećamo kao patuljak, posmatrati
svet kroz staklenu prizmu, i igrati se, baš kao što se i sam Ešer igrao,
shvatajući da u svakom od nas čuči jedan mali Homo ludens.
Ešerov muzej: Escher in het Paleis
