BRODOM PO SIMILANIMA

Ronjenje - Similani 29. april - 02. maj 2006.
Ronjenje - Puket - Ko Pi Pi 05. - 06. maj 2006.

Nakon raznoraznih kopnenih avantura na Tajlandu, 28. aprila u Kao Laku (Khao Lak) ukrcasmo se na m/v Andaman ronilačkog centra Sea Dragon. Brod je prostran, praktičan i bazičan ali vrlo udoban. U potpalublju nema kabina, tu su samo tipični brodski kreveti, prizemni i na sprat, ali je svaki ograđen zavesicom i ima svoju poličicu za stvari. U policu staje minimum, i toliko je i potrebno. Jedan šorc i majičica, par kupaćih kostima... Toaleti su zajednički, i iako je na brodu dvadesetak ljudi, nikada nije gužva. Celu akciju vode veoma mladi ljudi, ozbiljni i odgovorni.

Improvizovani podvodni reljef na brifingu

U jutro 29. aprila rano buđenje. Tiskamo se oko lavaboa na donjoj palubi, peremo zube i trudimo se da se razbudimo. Sledi prvi brifing. Dovitljivi vodiči zarona prave reljef od raznih stvarčica koje su pri ruci, prekriju ih peškirom i slikovito objašnjavaju šta nas čeka, dok grickamo krekere i pijemo čaj. Prvi zaron - Barracuda point, Ko Ha (Koh Ha), peto ostrvo u similanskom arhipelagu. Oblačim šorti od 5mm, stavljam 5 kg tegova. Temperatura vode 30 stepeni. Idemo na 30 metara i ostajemo ceo sat. Voda je tirkizna ali mutnjikava - struje je mešaju, podižu sedimente sa dna, zbog čega ovde i ima pregršt života.

Nakon prvog zarona sledi obilan doručak. Doručak na livabordu je posebna stvar: pržena jaja, kobasice, slanina, tost, povrće, pomfrit, tajlandske nudle, voće... jede se sve, i to obilno, a kilogrami se ipak tope i raste mišićna masa.

Tog dana obišli smo još i The Wall kod ostrva br. 6 - Ko Paju (Koh Payu), Sharkfin Reef, a noćni zaron smo imali kod ostrva br. 8, Beacon Bay. Zaroni interesantni, svuda oko nas vrvi od života, ali najveća iznenađenja čekala su nas sutradan.

30. aprila ujutru ronimo kod ostrva br. 9, Ko Bangu (Koh Bangu). Mesto se zove Three Trees. Srećemo jato riba-šišmiša koje nas uporno prate. Prilazi nam i kornjača.

Na drugom zaronu na mestu Ko Bon (Koh Bon), prigodno zvanom 'The Only Place' jer je zaista jedinstveno, jedan od najlepših doživljaja u životu: spuštamo se na 30 metara i srećemo dve velike mante. Ooogromne su! Provodimo sa njima skoro ceo zaron. One kruže oko nas kao ptice i dozvoljavaju da im se skroz približimo. Prilazim jednoj i lebdim na pola metra ispod njenog stomaka. Izgleda da joj prijaju mehurići koje ispuštam, ne pokazuje nameru da ode. Deluje kao džinovski leteći tanjir koji se spušta iz svemira. Srce mi lupa. Ovo drago biće potpuno zrači dobrotom.

Na sledećem zaronu tog dana, kod ostrva Ko Ta Čai (Koh Ta Chai), na mestu Batfish Rock novo uzbuđenje: pred kraj zarona dolazimo do ogromne lopte od barakuda. One mirno kruže i puštaju me da se uvučem u sredinu jata. Kako smo blizu površine, njihova srebrna tela blješte pod zracima sunca.

Noćni zaron pravimo na Surinu - Au Pagat (Aow Pagat), nakon čega padamo u krevete i čvrsto spavamo iznureni od tolike sreće.

Prvi maj nam donosi ronjenje na Rišelje Roku (Richelieu Rock), gde se susrećemo sa termoklinom. Ovde su struje baš jake i donose hladnu vodu sa dna, koja se meša sa veoma toplom sa površine. Prilikom tog susreta dolazi do sporadične zamućenosti vode. Sad je mutno, ali ako se podignem ili spustim samo pola metra, potpuno se razbistri. Hladna struja prija, da malo rashladi površinsku od čak 31 stepena. Oko nas barakude, ribe-šišmiši, živopisne anemone i klovnovi... Nailazimo na veliku meduzu u kojoj se kriju mladunčad riba-kravica.




Drugog maja krećemo polako nazad i ponovo svraćamo na Ko Bon. I opet srećemo mantu. Ova je mladunče, raspon krila joj je 'samo' oko metar ipo. Igra se sa nama, pravi piruete i vrti preko glave, kao pravo dete. Najbolje što je moglo da se desi na kraju ovog krstarenja!

Brod lagano kreće nazad ka Kao Laku a mi sređujemo i pečatiramo log-book, prisećamo se raznih
događaja i razmenjujemo mailove. Ovaj brod je svet u malom, i pored sjajnog ronjenja, lepa stvar kod liveaboarda je što je to prilika da se upoznaju ljudi sa svih strana planete.

Kondukter iz autobusa nas odmerava...

U Kao Laku ulazimo u lokalni autobus i krećemo ka Puketu (Phuket). Autobus je izuzetno živopisan i osim nas nema ljudi sa 'Zapada'.
U Puketu vlada masovni turizam. Posećujemo čuveni Kabare Simon u kom pevaju i igraju prelepe devojke koje su zapravo - muškarci. Slikam se sa najekstremnijom...



Uvidevši da nam Puket baš neće leći na dušu, krećemo na dvodnevno ronilačko krstarenje do Ko Pi Pija (Koh Phi Phi). Ronimo 5. maja na olupini broda King Cruiser pa prelazimo na Ko Bida Nok i Nai (Koh Bida Nok, Koh Bida Nai). Pred našim očima svet kao u crtanom filmu. Vrhunac je na trećem zaronu kada nailazimo na leopard-ajkulu. Ona mirno spava na dnu kao beba, iako su joj oči otvorene. Prilazim joj i pravim gomilu fotografija. U jednom trenutku je ipak budim i ona se trgne i panično beži...

Još jednu leopard ajkulu srećemo sutradan na mestu Anemone Reef. Tog dana proslavljam 100. zaron na Ko Dok Mai (Koh Doc Mai). Iskrcavamo se na ostrvo Pi Pi koje je kao iz bajke. Sećanje na cunami je ovde još uvek jako i ostrvo se polako oporavlja. Ali kako u svakoj nesreći postoji i nešto dobro, iz istog razloga je ostrvo prazno, nema turista i mi uživamo na pustoj plaži.

Hajd'mo dalje, jer na Tajlandu ima još štošta da se vidi...

***Detaljnije o bićima pomenutim u ovom tekstu može se pročitati u knjizi Dubine ovde: http://www.mediafire.com/view/pudvd8kjy91eqv1/DUBINE.pdf

PO KHAO SOKU NA LEĐIMA SLONA

Glavno prevozno sredstvo po džungli

Nakon što smo se nakupili predivnih morskih boja i mirisa, došao je red i da malo zađemo u kopno. Tajlandski nacionalni park Khao Sok nalazi se severno od zaliva Phang-Nga, i potpuna je suprotnost blještavo beloj peščanoj obali. Džungla je ovde toliko gusta da se mora ići utabanom stazom, pomoću vodiča, a vazduh vruć i lepljiv - posle nekog vremena jednostavno ostavljamo znoj na licu jer shvatamo da nema poente brisati se. Dolazimo motornim prevozom do oboda džungle i tu 'presedamo' na slonove. Slonovi su 'osedlani' pa im se ne sedi direktno  na leđima, već na malenoj klupi sa ručkama. Ručke su dobro došle, jer kad krenemo, ljuljanje je takvo da se moramo držati. Osećaj je neverovatan, mešavina velikog uzbuđenja, adrenalina i blagi strah da ćemo pri sledećem slonovskom koraku preleteti napred preko njegove glave. 

Mapa sa obeleženim nacionalim parkom Khao Sok

Khao Sok je nacionalni park na 739 km2, sa najvećom netaknutom šumom na južnom Tajlandu, starijom i raznolikijom i od amazonske. Monsunske kiše je obilno zalivaju, i ovo je oblast sa najvećom količinom padavina u zemlji. To je ista ona kiša koja je probila put kroz krečnjačke stene i izvajala prelepe formacije i pećine. Neke od tih pećina su davne 1970. poslužile kao utočište studentima-demostrantima. Srećom, dalja erozija je usporena zahvaljujući biljkama, pre svega bambusu. Džungla je prepuna i divljeg voća, mangostina, duriana, rambutana, džudžube, pomela i banana. Najpoznatiji cvet je bua phut, Rafflesia kerii, najveći i najsmrdljiviji na svetu. Pored biljaka, park je prebogat životinjama. Srećom, nismo naišli na tigrove kojih navodno ima, ali bilo je veoma egzotičnih ptica, šarenih zmija po drveću, raznih ogromnih žaba, i veoma druželjubivih majmuna.

Ulazimo u džunglu

Nakon nekog vremena dolazimo do vodopada duboko u džungli. Zastajemo, uživamo u svežini dok se slonovi odmaraju. Daju nam da ih pomazimo po surli i mirno nas posmatraju. Nastavljamo dalje i dolazimo do malog naselja, zapravo više 'servisnog centra za slonove'. Meštani su druželjubivi i obožavaju da se slikaju.

Nakon ovog malog zastanka dolazimo u Khao Sok River Lodge, na ručak i okrepljenje. Ceo kompleks je izdignut na drvenim stubovima i povezan mostićima. Pored je reka koja sigurno u tren oka može da preplavi celu obalu ispod mostića. Doček je jedinstven: prilaze nam mali majmuni giboni. Dvoje odraslih bezobrazno kalkulišu kako da nas čupnu ili šta da nam pokradu, dok mladunče, za koga saznajemo da se zove Čarli, prilazi i nežno mi seda na rame. Dlaka mu je mekana kao plišana igračka. Odrasla dva majmuna vide da od nas nema vajde pa počinju da maltretiraju psa.

Kada se ručak malo slegao, krećemo kanuima po reci Sok. Rečica se skuplja pa širi, brza i usporava, a usput se ređaju slike: banane u cvatu, lijane, žabe na blatnjavoj obali, cveće koje ne umemo da identifikujemo... Nailazimo na veselu porodicu koja se obučena kupa u reci. Nimalo se ne ljute što ih prekidamo i poziraju nam stidljivo.

Tu smo naišli na Džoni Depa u filmu Čokolada

Kopnena avantura je gotova, krećemo dalje da istražujemo čega ovde ima pod morem. Odlazimo u Khao Lak, ukrcavamo se na brod i plovimo ka Similanima...

TAJLANDSKA KIČ-RAZGLEDNICA

Tajland 2006.

Kada se iz Bangkoka kratkim, lokalnim letom dođe do Krabija pa spusti do Ao Nanga, otvara se jedan potpuno novi svet: za razliku od prezasićene, prenakićene i prenatrpane tajlandske prestonice, ovde, u širokom prostranstvu plavetnila neba i mora čovek najednom prodiše. Tempo se uspori, češće se zastane da se upiju boje, mirisi, ukusi.

Duž 160-kilometarske spektakularne obale uz Andamansko more na jugu Tajlanda smenjuju se scene kao sa najkičerastijih razglednica i foto-tapeta. Dok čovek ovo ne vidi sopstvenim očima, misli da takav prizor nije moguć. Plavi beskraj tu i tamo presecaju vertikalne krečnjačke stene koje deluju kao da su ih tu postavili neki džinovi u praistoriji. Na plažama od blještavo-belog peska leže nasukani ’nosati’ čamci (long-nose boats) i čekaju turiste.

Krećemo u obilaske okolnih ostrva. Od Ao Nanga do najbližeg ostrva 'nosatim' čamcem se vozi petnaestak minuta.  Povremeno, čamac se nasuče na kristalni atol gde možemo da izađemo, zabodemo noge u pesak i zaplivamo u tirkiznoj vodi.

Poda

Koh Tup

Koh Gai (tzv. chicken island, kršten tako zbog oblika), Koh Tup, Koh Mawr i Poda, četiri su najposećenija i najfotografisanija ostrva. Usput se obično obilazi i pećina Pranang, turistička atrakcija za pridošlice, ali i sveto mesto za lokalce. Ostrvo Koh Tup je tako malo da se može obići peške za samo 5 minuta. U vreme oseke, pojavi se pešćani 'mostić' koji ga spaja sa susednim ostrvom.

U zalivu Fang-na (Phang Nga) nalazi se u čuveno Džejms Bond ostrvo. Ostrvo se zapravo zove Ko Ta-pu, ali je asocijacija na scenu iz ’Čoveka sa zlatnim pištoljem’ neizbežna. Scena je zaista efektna, kao iz filma: na sred zaliva izdiže se 20-metarska krečnjačka formacija. Mnogo turista dolazi na ostrvo baš zbog filma, koji je i dalje popularan, iako je snimljen daleke 1974.

Koh Ta-Pu, ostrvo Džejmsa Bonda, sa čuvenom stenom koja viri iz vode (na tajlandskom ta-pu znači klin, prava asocijacija)

Vožnja gliserom po zalivu

Odavde se ne može otići a da se ne proba kratka vožnja kanuom po zalivu. Prelepo more i ogromne krečnjačke stene koje se nadvijaju nad nama. Tu i tamo moramo da se skroz sagnemo i podvlačimo ispod stena. Ulazimo u mali, skriveni kutak, kamen sa sve četiri strane...

Vožnja kajakom i provlačenje ispod stena...

... a sa druge strane je ovo.

Od svega ovoga se pošteno ogladni. Srećom, u blizini je ’plutajuće selo’ – naselje na sred vode na drvenim platformama sa restorančićima tradicionalne kuhinje.