Ronjenje - Similani 29. april - 02. maj 2006.
Ronjenje - Puket - Ko Pi Pi 05. - 06. maj 2006.
Nakon raznoraznih kopnenih avantura na Tajlandu, 28. aprila u Kao Laku (Khao Lak) ukrcasmo se na m/v Andaman ronilačkog centra Sea Dragon. Brod je prostran, praktičan i bazičan ali vrlo udoban. U potpalublju nema kabina, tu su samo tipični brodski kreveti, prizemni i na sprat, ali je svaki ograđen zavesicom i ima svoju poličicu za stvari. U policu staje minimum, i toliko je i potrebno. Jedan šorc i majičica, par kupaćih kostima... Toaleti su zajednički, i iako je na brodu dvadesetak ljudi, nikada nije gužva. Celu akciju vode veoma mladi ljudi, ozbiljni i odgovorni.
U jutro 29. aprila rano buđenje. Tiskamo se oko lavaboa na donjoj palubi, peremo zube i trudimo se da se razbudimo. Sledi prvi brifing. Dovitljivi vodiči zarona prave reljef od raznih stvarčica koje su pri ruci, prekriju ih peškirom i slikovito objašnjavaju šta nas čeka, dok grickamo krekere i pijemo čaj. Prvi zaron - Barracuda point, Ko Ha (Koh Ha), peto ostrvo u similanskom arhipelagu. Oblačim šorti od 5mm, stavljam 5 kg tegova. Temperatura vode 30 stepeni. Idemo na 30 metara i ostajemo ceo sat. Voda je tirkizna ali mutnjikava - struje je mešaju, podižu sedimente sa dna, zbog čega ovde i ima pregršt života.
Nakon prvog zarona sledi obilan doručak. Doručak na livabordu je posebna stvar: pržena jaja, kobasice, slanina, tost, povrće, pomfrit, tajlandske nudle, voće... jede se sve, i to obilno, a kilogrami se ipak tope i raste mišićna masa.
Tog dana obišli smo još i The Wall kod ostrva br. 6 - Ko Paju (Koh Payu), Sharkfin Reef, a noćni zaron smo imali kod ostrva br. 8, Beacon Bay. Zaroni interesantni, svuda oko nas vrvi od života, ali najveća iznenađenja čekala su nas sutradan.
30. aprila ujutru ronimo kod ostrva br. 9, Ko Bangu (Koh Bangu). Mesto se zove Three Trees. Srećemo jato riba-šišmiša koje nas uporno prate. Prilazi nam i kornjača.
Na drugom zaronu na mestu Ko Bon (Koh Bon), prigodno zvanom 'The Only Place' jer je zaista jedinstveno, jedan od najlepših doživljaja u životu: spuštamo se na 30 metara i srećemo dve velike mante. Ooogromne su! Provodimo sa njima skoro ceo zaron. One kruže oko nas kao ptice i dozvoljavaju da im se skroz približimo. Prilazim jednoj i lebdim na pola metra ispod njenog stomaka. Izgleda da joj prijaju mehurići koje ispuštam, ne pokazuje nameru da ode. Deluje kao džinovski leteći tanjir koji se spušta iz svemira. Srce mi lupa. Ovo drago biće potpuno zrači dobrotom.
Na sledećem zaronu tog dana, kod ostrva Ko Ta Čai (Koh Ta Chai), na mestu Batfish Rock novo uzbuđenje: pred kraj zarona dolazimo do ogromne lopte od barakuda. One mirno kruže i puštaju me da se uvučem u sredinu jata. Kako smo blizu površine, njihova srebrna tela blješte pod zracima sunca.
Noćni zaron pravimo na Surinu - Au Pagat (Aow Pagat), nakon čega padamo u krevete i čvrsto spavamo iznureni od tolike sreće.
Prvi maj nam donosi ronjenje na Rišelje Roku (Richelieu Rock), gde se susrećemo sa termoklinom. Ovde su struje baš jake i donose hladnu vodu sa dna, koja se meša sa veoma toplom sa površine. Prilikom tog susreta dolazi do sporadične zamućenosti vode. Sad je mutno, ali ako se podignem ili spustim samo pola metra, potpuno se razbistri. Hladna struja prija, da malo rashladi površinsku od čak 31 stepena. Oko nas barakude, ribe-šišmiši, živopisne anemone i klovnovi... Nailazimo na veliku meduzu u kojoj se kriju mladunčad riba-kravica.
Drugog maja krećemo polako nazad i ponovo svraćamo na Ko Bon. I opet srećemo mantu. Ova je mladunče, raspon krila joj je 'samo' oko metar ipo. Igra se sa nama, pravi piruete i vrti preko glave, kao pravo dete. Najbolje što je moglo da se desi na kraju ovog krstarenja!
Brod lagano kreće nazad ka Kao Laku a mi sređujemo i pečatiramo log-book, prisećamo se raznih
događaja i razmenjujemo mailove. Ovaj brod je svet u malom, i pored sjajnog ronjenja, lepa stvar kod liveaboarda je što je to prilika da se upoznaju ljudi sa svih strana planete.
U Kao Laku ulazimo u lokalni autobus i krećemo ka Puketu (Phuket). Autobus je izuzetno živopisan i osim nas nema ljudi sa 'Zapada'.
U Puketu vlada masovni turizam. Posećujemo čuveni Kabare Simon u kom pevaju i igraju prelepe devojke koje su zapravo - muškarci. Slikam se sa najekstremnijom...
Uvidevši da nam Puket baš neće leći na dušu, krećemo na dvodnevno ronilačko krstarenje do Ko Pi Pija (Koh Phi Phi). Ronimo 5. maja na olupini broda King Cruiser pa prelazimo na Ko Bida Nok i Nai (Koh Bida Nok, Koh Bida Nai). Pred našim očima svet kao u crtanom filmu. Vrhunac je na trećem zaronu kada nailazimo na leopard-ajkulu. Ona mirno spava na dnu kao beba, iako su joj oči otvorene. Prilazim joj i pravim gomilu fotografija. U jednom trenutku je ipak budim i ona se trgne i panično beži...
Još jednu leopard ajkulu srećemo sutradan na mestu Anemone Reef. Tog dana proslavljam 100. zaron na Ko Dok Mai (Koh Doc Mai). Iskrcavamo se na ostrvo Pi Pi koje je kao iz bajke. Sećanje na cunami je ovde još uvek jako i ostrvo se polako oporavlja. Ali kako u svakoj nesreći postoji i nešto dobro, iz istog razloga je ostrvo prazno, nema turista i mi uživamo na pustoj plaži.
Hajd'mo dalje, jer na Tajlandu ima još štošta da se vidi...
***Detaljnije o bićima pomenutim u ovom tekstu može se pročitati u knjizi Dubine ovde: http://www.mediafire.com/view/pudvd8kjy91eqv1/DUBINE.pdf
Ronjenje - Puket - Ko Pi Pi 05. - 06. maj 2006.
Nakon raznoraznih kopnenih avantura na Tajlandu, 28. aprila u Kao Laku (Khao Lak) ukrcasmo se na m/v Andaman ronilačkog centra Sea Dragon. Brod je prostran, praktičan i bazičan ali vrlo udoban. U potpalublju nema kabina, tu su samo tipični brodski kreveti, prizemni i na sprat, ali je svaki ograđen zavesicom i ima svoju poličicu za stvari. U policu staje minimum, i toliko je i potrebno. Jedan šorc i majičica, par kupaćih kostima... Toaleti su zajednički, i iako je na brodu dvadesetak ljudi, nikada nije gužva. Celu akciju vode veoma mladi ljudi, ozbiljni i odgovorni.
 |
| Improvizovani podvodni reljef na brifingu |
U jutro 29. aprila rano buđenje. Tiskamo se oko lavaboa na donjoj palubi, peremo zube i trudimo se da se razbudimo. Sledi prvi brifing. Dovitljivi vodiči zarona prave reljef od raznih stvarčica koje su pri ruci, prekriju ih peškirom i slikovito objašnjavaju šta nas čeka, dok grickamo krekere i pijemo čaj. Prvi zaron - Barracuda point, Ko Ha (Koh Ha), peto ostrvo u similanskom arhipelagu. Oblačim šorti od 5mm, stavljam 5 kg tegova. Temperatura vode 30 stepeni. Idemo na 30 metara i ostajemo ceo sat. Voda je tirkizna ali mutnjikava - struje je mešaju, podižu sedimente sa dna, zbog čega ovde i ima pregršt života.
Nakon prvog zarona sledi obilan doručak. Doručak na livabordu je posebna stvar: pržena jaja, kobasice, slanina, tost, povrće, pomfrit, tajlandske nudle, voće... jede se sve, i to obilno, a kilogrami se ipak tope i raste mišićna masa.
Tog dana obišli smo još i The Wall kod ostrva br. 6 - Ko Paju (Koh Payu), Sharkfin Reef, a noćni zaron smo imali kod ostrva br. 8, Beacon Bay. Zaroni interesantni, svuda oko nas vrvi od života, ali najveća iznenađenja čekala su nas sutradan.
30. aprila ujutru ronimo kod ostrva br. 9, Ko Bangu (Koh Bangu). Mesto se zove Three Trees. Srećemo jato riba-šišmiša koje nas uporno prate. Prilazi nam i kornjača.
Na drugom zaronu na mestu Ko Bon (Koh Bon), prigodno zvanom 'The Only Place' jer je zaista jedinstveno, jedan od najlepših doživljaja u životu: spuštamo se na 30 metara i srećemo dve velike mante. Ooogromne su! Provodimo sa njima skoro ceo zaron. One kruže oko nas kao ptice i dozvoljavaju da im se skroz približimo. Prilazim jednoj i lebdim na pola metra ispod njenog stomaka. Izgleda da joj prijaju mehurići koje ispuštam, ne pokazuje nameru da ode. Deluje kao džinovski leteći tanjir koji se spušta iz svemira. Srce mi lupa. Ovo drago biće potpuno zrači dobrotom.
Na sledećem zaronu tog dana, kod ostrva Ko Ta Čai (Koh Ta Chai), na mestu Batfish Rock novo uzbuđenje: pred kraj zarona dolazimo do ogromne lopte od barakuda. One mirno kruže i puštaju me da se uvučem u sredinu jata. Kako smo blizu površine, njihova srebrna tela blješte pod zracima sunca.
Noćni zaron pravimo na Surinu - Au Pagat (Aow Pagat), nakon čega padamo u krevete i čvrsto spavamo iznureni od tolike sreće.
Prvi maj nam donosi ronjenje na Rišelje Roku (Richelieu Rock), gde se susrećemo sa termoklinom. Ovde su struje baš jake i donose hladnu vodu sa dna, koja se meša sa veoma toplom sa površine. Prilikom tog susreta dolazi do sporadične zamućenosti vode. Sad je mutno, ali ako se podignem ili spustim samo pola metra, potpuno se razbistri. Hladna struja prija, da malo rashladi površinsku od čak 31 stepena. Oko nas barakude, ribe-šišmiši, živopisne anemone i klovnovi... Nailazimo na veliku meduzu u kojoj se kriju mladunčad riba-kravica.
Drugog maja krećemo polako nazad i ponovo svraćamo na Ko Bon. I opet srećemo mantu. Ova je mladunče, raspon krila joj je 'samo' oko metar ipo. Igra se sa nama, pravi piruete i vrti preko glave, kao pravo dete. Najbolje što je moglo da se desi na kraju ovog krstarenja!
Brod lagano kreće nazad ka Kao Laku a mi sređujemo i pečatiramo log-book, prisećamo se raznih
događaja i razmenjujemo mailove. Ovaj brod je svet u malom, i pored sjajnog ronjenja, lepa stvar kod liveaboarda je što je to prilika da se upoznaju ljudi sa svih strana planete.
 |
| Kondukter iz autobusa nas odmerava... |
U Kao Laku ulazimo u lokalni autobus i krećemo ka Puketu (Phuket). Autobus je izuzetno živopisan i osim nas nema ljudi sa 'Zapada'.
U Puketu vlada masovni turizam. Posećujemo čuveni Kabare Simon u kom pevaju i igraju prelepe devojke koje su zapravo - muškarci. Slikam se sa najekstremnijom...
Uvidevši da nam Puket baš neće leći na dušu, krećemo na dvodnevno ronilačko krstarenje do Ko Pi Pija (Koh Phi Phi). Ronimo 5. maja na olupini broda King Cruiser pa prelazimo na Ko Bida Nok i Nai (Koh Bida Nok, Koh Bida Nai). Pred našim očima svet kao u crtanom filmu. Vrhunac je na trećem zaronu kada nailazimo na leopard-ajkulu. Ona mirno spava na dnu kao beba, iako su joj oči otvorene. Prilazim joj i pravim gomilu fotografija. U jednom trenutku je ipak budim i ona se trgne i panično beži...
Još jednu leopard ajkulu srećemo sutradan na mestu Anemone Reef. Tog dana proslavljam 100. zaron na Ko Dok Mai (Koh Doc Mai). Iskrcavamo se na ostrvo Pi Pi koje je kao iz bajke. Sećanje na cunami je ovde još uvek jako i ostrvo se polako oporavlja. Ali kako u svakoj nesreći postoji i nešto dobro, iz istog razloga je ostrvo prazno, nema turista i mi uživamo na pustoj plaži.
Hajd'mo dalje, jer na Tajlandu ima još štošta da se vidi...
***Detaljnije o bićima pomenutim u ovom tekstu može se pročitati u knjizi Dubine ovde: http://www.mediafire.com/view/pudvd8kjy91eqv1/DUBINE.pdf
