ELEUTHEROMANIA: MALAJSKO-SINGAPURSKA MASALA

Jednog avgustovskog dana srpska ronilačka petorka otisnu se na daleko tronedeljno putovanje. Sâmo putovanje, kako to već biva, trajalo je mnogo kraće nego pripreme i organizacije. Potraga za najjeftinijom kartom još početkom 2010. dovela nas je do agencije Arsico tj. predstavništva avio kompanija Singapore i Sri Lankan Airlines. Arsico nam je obećao ne samo najpovoljnije karte, već i rezervaciju smeštaja, savete i obasuo nas gomilom brošura.

Inicijalni plan bio je da se dobacimo do malajskog ostrva Tioman o kome smo već čuli mnogo pohvala, naročito kada je podvodni svet u pitanju. A onda – greh je otići samo na Tioman a ne videti i još ponešto okolo. Kad već letimo preko Kuala Lumpura, red je da mu posvetimo koji dan. Potom smo dobili predlog od Arsica da svratimo i do Singapura, jer nam nije potrebna viza, a svako ko leti sa Singapore Airlines ima pravo na tzv. Stopover Holiday. To podrazumeva velike popuste za smeštaj, hranu i gomilu vaučera, raznih ulaznica i sličnih povoljnosti. Odluka je pala pa je rešeno da se naše putovanje sastoji od 2 dana u Kuala Lumpuru, 13 dana na Tiomanu i 3 dana u Singapuru.

Tioman

Nakon višemesečnog pregovaranja i dogovaranja sa Agimom iz Arsica, plan je postignut, vize za Maleziju izvađene preko istog agenta, pa se u četvrtak, 12. avgusta uputismo za Istanbul. Kako istog dana nije bilo leta za Kuala Lumpur, Arsico nam je obezbedio noćenje na Topkapiju a mi pohitasmo iste večeri do čaršije da se najedemo ćevapa, jer ne valja da se ide u Maleziju praznog stomaka. I dobro učinismo, jer smo te ćevape posle često pominjali (ko može obavezno da svrati: http://www.sultanahmetkoftesi.com/).

Nakon bezbrižne noći u Istanbulu puni elana dođosmo na aerodrom. Radi da se rešimo prtljaga hteli smo odmah da se čekiramo ali tu je službenica malo duže kuckala po kompjuteru, domunđavala se s kolegom da bi nam na kraju saopštila da ne mogu da nas puste jer imamo vize ali nemamo propratni dokument.

- Halo, Agime, traže nam neki papir uz vizu, znate li o čemu se radi?

- Ma oni nisu normalni, @$(&)!»###!!!!

I tako dalje.

Nakon par sati čučanja pored pulta za čekiranje i nekoliko poziva ustanovismo da je donedavno bio potreban papir uz vizu ali je to ukinuto. Naravno, službenik Singapore Airlines u Istanbulu o tome nema pojma. Srećom, sve se dobro završilo razgovorom šefa službe i šefice konzularnog odeljenja Malajske ambasade u Beogradu.

Udjosmo umorni u avion. Singapurske stjuardese, sve iste u bluzicama od batika, razgališe nas raznim đakonijama. Na manje od pola puta sletesmo u Dubai i udahnusmo malo arabijskog luksuznog vazduha. Ostatak puta još duži. Kada smo nakon 12 sati leta izmrcvareni stigli do Kuala Lumpura, odvezli smo se supersoničnom nadzemnom železnicom do hotela Brisedale i ušli u sobu željni odmora. Dobrodošlicu nam je poželela na leđa izvrnuta bubašvaba, tek da počnemo da se privikavamo. Zazvonio je telefon. Recepcionarka nas obaveštava da ona zapravo nema nikakvu potvrdu o rezervaciji i uplati za našu sobu.

- Halo Agime, kažu nam da naša soba uopšte nije rezervisana!

- Ma oni nisu normalni, @$(&)!»###!*!!!

Kuala Lumpur vrvi od oooogromnih šoping centara i to je otprilike glavna zanimacija lokalnog stanovništva. Razlikuje se samo vrsta šopinga – ima tog luksuznog, a ima i sirotinjskog, kao, na primer, na pijaci koja potpuno okružuje naš hotel. Iz sobe pogled na Petronas kule, neboderi, sjaj i glamur. Čim se izađe miomirisi upozoravaju da nije baš sve glamurozno. U zoru zakukurikaše i petlovi...

Ipak, provedosmo lepo veče podno Petronas kula kraj raspevane fontane. Kafa iz Starbucksa, stepenice pored fontane, blejanje u mlazeve koji se melodično pale i gase. Pada veče i nama se ne ustaje. Jedan Šrilankanac zapodeva razgovor i izdeklamuje nam sve što zna o Srbiji. Impresivno.

U nedelju se oprostismo od Kuala Lumpura, sledio je Tioman. Do Tiomana se stiže malim avionom de Havilland kompanije Berjaya Air koji prima najviše 10 kg prtljaga. Nezgodno kad nosite svoju ronilačku opremu. Ipak, sve muke se zaborave kada se pod točkovima drhtavog aviončića pojavi malo rajsko ostrvo. Džungla i plaža, to je otprilike to. Tioman je ostrvce (http://www.tioman.com.my/) u Južnokineskom moru na kome nema klasičnih puteva i saobraćaja. Postoji par stazica za treking s kraja na kraj ostrva ali se sav saobraćaj odvija isključivo vodenim putem. Nakon što smo sve stvari natrpali u mali gliser, pojurili smo preko talasa iz Tekeka (gde se nalazi minijaturni aerodrom) do Salanga i našeg odmarališta Salang Pusaka.

Tioman, iz aviona

Kako smo kročili iz glisera na mol shvatili smo da smo u raju: duga peščana plaža, veoma malo naselje sa bungalovima uz nju i gusta džungla. Salang Pusaka je resort sa dvadesetak bungalova, a do njega se stiže preko malog mosta ispod kog je rečica sa monitor-gušterima dugim oko 2 metra. Potpuno su bezopasni i predstavljaju glavnu atrakciju. Osim guštera, na ostrvu žive i endemska vrsta veverice, mali bezobrazni majmuni koji ujutru pohode kante za smeće, mnogo egzotičnih ptica, slepih miševa i najrazličitijih insekata, uključujući i sigurno najveće bubašvabe na svetu. Uveče džungla počne da vrišti a iz obližnjeg restorana dopire miris sveže ribe na roštilju...

majmun strateski osmatra okolinu

Veliki varan ispod mostića koji vodi u resort Salang Pusaka

Salang je na severu ostrva gde su i najbolja mesta za ronjenje. Dosta pre odlaska na put ustanovili smo da na Tiomanu ima 5 dive centara a najozbiljnijim nam se učinio B&J Diving centre

(http://www.divetioman.com/). Rezervisali smo 5 ronilačkih paketa unapred (za garanciju potrebno je ostaviti broj kreditne kartice). Na sajtu centra su i cene koje su fiksne, i veći broj zarona automatski garantuje nižu cenu. Na ronjenje smo išli s broda (ne baš mnogo reprezentativnog), kretali smo ujutru oko 9, napravili jedan zaron, ručali-ili ne- nudle ili pirinač koje se dobijaju u paketu sa zaronima, potom bi usledio drugi zaron i povratak na ostrvo oko 2 sata popodne. Pod vodom klasična dalekoistočna egzotika, mnogo korala, pregršt anemona sa više vrsta klovnova, morske zmije, jegulje, jastozi, raže veće i manje, ogromni grboglavi papagaji, puno kornjača, po neka ajkula i ono što je karakteristično za ove vode – puno najrazličitijih nudibranka. Sve je šareno ali je vidljivost prilično loša. Nema struja, zaroni su mirni, uglavnom plitki i lagani. Teren je ravan, nema mnogo reljefa a drop-off skoro da i ne postoji.

Na Tiomanu vlada vlažna tropska klima, kiša pada skoro svaki dan čak i tokom sušne sezone i vlažnost vazduha je veoma velika. Međutim, kako je toplo, zeleno i egzotično, ta kiša nije neki problem osim kada treba osušiti veš. Srećom, u naselju se nalazi više vešeraja koje peru i suše veš za male pare.

Atmosfera je vrlo opuštena, mesta za izlazak skoro i da nema i restorani (ukupno njih 4-5) se zatvaraju pre ponoći. Hrana je jeftina i dobra, a restorani obično oko 6 sati popodne izlože dnevni ulov pa se može odabrati i rezervisati veoma kvalitetna riba za male pare – barakude, sneperi, kernje, raže, gofovi, ajkule, krabe, lignje, kozice. A kako su svi restorani tik uz plažu, sve to konzumira se uz šum talasa. Uz pokoji gutljaj soka od limete... Izuzetak je restoran u sklopu našeg resorta koji ima i veliko platno za projekciju. Svako veče drugi film. Projektor je, doduše, vrlo islužen pa slika nije najbolja, a i titl je uglavnom pogrešan, ali koga briga.

Ujutru jedan jedini restoran služi doručak na vreme da se stigne na zaron. Salang Indah ima izuzetno sporu uslugu, konobarice obično pola toga donesu pogrešno, umesto noža daju kašiku, ali zato imaju najbolji roti na svetu! Roti je jedna tanka razvučena kora od testa koja se presavije na četiri, ispeče na plotni, a može da bude prazan, sa medom, bananama, sirom...

Dani na Tiomanu su dugi, lagani, spokojni pa se lako gubi pojam o vremenu. Osim ronjenja, u naselju je moguće organizovati izlete, pa smo se i mi rešili negde na polovini boravka da obiđemo ostrvo. Za nekih 80 ringita (manje od 20 evra) dobili smo celodnevni izlet gliserom. Jedan žestoki Malajac koji malo govori ali ludo vozi odvezao nas je što dalje od olujnih oblaka koji zamalo da nas oduvaju, do Juare na istočnoj strani ostrva, pa do vodopada u džungli na jugu, nastavio do Minanga, preko Paye (najbolje snorklovanje!), Tekeka, do potpuno puste plaže Monkey Baya, i na kraju vratio skroz mokre u Salang.

besni gliserdžija

vodopadi

U subotu, 28. avgusta dodje vreme da se oprostimo i od Tiomana, pa, kofera punih prljave odeće pasmo opet u šake besnom Malajcu. Polumokri od lude vožnje po velikim talasima stigosmo u Tekek na aerodrom, ukrcasmo se ponovo u mali de Havilland koji nas je za manje od sat vremena dobacio do Kuala Lumpura. Odatle smo morali da pređemo na drugi aerodrom da bismo uhvatili avion za Singapur.

Ah, Singapur! Oaza čistoće, besprekornosti, lepote, mira i sklada! Hotel Grand Pacific, isto tako besprekoran. I onda smo shvatili kako se singapurcima isplati da daju tolike pogodnosti za Stopover Holiday. Potrošili smo više para tokom 3 dana u Singapuru nego tokom prethodne dve ipo nedelje. Ali vredelo je! Slike odatle su se najdublje urezale u pamćenje. Marina Bay i nestvaran Bay Sands hotel – tri solitera spojena ogromnim brodom na kome je bazen. Merlion – pola lav pola riba, simbol Singapura.

Singapurski ZOO vrt

Krstarenje rekom (besplatno, u okviru Stopover privilegija). Najsavršeniji ZOO vrt na svetu gde su životinje srećne. Akvarijum na ostrvu Sentosa i raže koje se maze! Sim Lim centar tehnike na 6 spratova. Fenomenalna hrana, mešavina malajske, indijske i kineske kuhinje...