Jasenko ne voli da
jede. Ručak mu je prava muka. Stavi zalogaj u usta i onda ga mulja, mulja, dok
se ukus potpuno ne izgubi i obrazi ga zabole od nabreklosti. Mama i tata su sve
probali: da imitiraju ptičicu koja hoće da mu uleti u usta, da od rezanaca
naprave čiča-glišu, od šnicle i pire krompira brodić, od sendviča lice dečaka
sa očima od kolutića krastavaca i ustima od kečapa, da ga vode u razne
restorane... ali ništa ne vredi. Jasenko i dalje mrljavi. Mama je jednom
probala da ga pusti i vidi koliko će da izdrži bez hrane. Drugog dana je digla
ruke kada je shvatila da Jasenko i dalje nije pokazivao ni najmanju želju da
odustane od potpunog posta.
Jasenko ima starijeg
brata Duška koji obožava hranu. Taj bi sve pojeo, i slatko i slano i kiselo
odjednom. Duško je debeljuca i ne mari mnogo zbog toga. Kada mu mama ne da čokolade
on plače i kuka dok je ne dobije. I kad mama i tata ne gledaju, on uzme hranu
iz Jasenkovog tanjira. Jasenko mu je zbog toga beskrajno zahvalan – stavi
kolutić viršle u usta i tako sedi do kraja doručka, dok Duško za tren oka krišom
smaže ostatak.
Jednom je mama vodila
Jasenka i Duška u zoološki vrt. Na ulazu su kupili dve najveće kese s kokicama
s namerom da hrane životinje. Naravno, Duško je svoje kokice dokrajčio pre nego
što su stigli do prve životinje i onda tražio Jasenkove. Do kaveza s majmunima
Duško pojeo sve pa je mama morala da kupi još jednu kesu. Kada su na kraju došli
do nilskog konja mama mu je rekla da će i on uskoro biti takav ako nastavi da
jede bez prestanka.
No Duško se nije
obazirao. Samo je jeo i jeo dok mu jedne subote nije pozlilo. Mama je pozvala
hitnu pomoć. Došao je stariji doktor sa naočarima koje su mu stajale na pola
nosa. Pogledao je u Duška preko naočara i pitao:
-Šta si jeo, sinko?
-Jao, mislite danas? –
upitao je Duško, stenjući od grčeva.
-Danas, hajde seti se
svega, od trenutka kad si ustao!
-Mmm, kad sam ustao
pojeo sam onu jednu krofnu od juče, onaj šećer se skoreo pa je tako lepo krckao
pod zubima...
-I to je sve? – upita
doktor.
-Ne, posle sam popio
kakao. Onda je mama spremila doručak pa sam pojeo tri jaja, malo šunkice, malo
slaninice... mmm, da vidim... jao, jao! Kako me boli stomak!
-Tri jaja si pojeo?
-Da, i malo kiselih
krastavčića, pola teglice ajvara, naravno sa hlebom i puterom.
-Crno dete, da nisi
još i vola pojeo? - našali se doktor.
-Ma ne, samo još malo
napolitanki, parče pice koju Jasenko nije hteo i pet šljiva sa orasima.
-Au, to bi nekom bilo
dovoljno da preživi tri dana!
-Ali doktore, nije to
ništa. Ja sam već nakon pola sata bio gladan! Onda sam užinao...
-Šta, to nije sve?
-Ma kakvi, baš mi se
nešto slatko prijelo, a ja se setio polovine čokolade koju Jasenko naravno nije
pojeo nego je ostavio u fijoci pisa
-Pola čokolade od 100
grama?
-Ne, one velike od 300
grama... sa lešnicima...
-Sam si pojeo 150
grama čokolade?
-Ma šta je to za mene?!
-Nadam se da nisi ručao!
– reče doktor kome već pripade muka na samu pomisao o tolikoj hrani.
-Naravno da sam ručao!
Pa neću valjda da umrem od gladi!?!
-Eh, šta si ručao? –
upita doktor nemo}no.
-Šta beše, da vidim,
prvo supica pa onda pečeno pile. Tata je pojeo karabatak, mama batak, Jasenko
pola krilca, i onda sam ja morao da pojedem ostatak, šteta da se baci, znate
tolika deca gladuju u Africi a mi da bacamo hranu!
-I šta još?
-Malo turšije, dve
sarmice, dva pečena krompira... i samo još parče musake što je ostalo od juče.
-Samo...
-I naravno, uvek moram
posle i nešto slatko, mama je napravila baš lep kolač sa višnjama...
-I sad se pitaš što te
boli stomak? – upita doktor.
-Pa da, sve je to bilo
lepo i ukusno, možda me boli zato što sam posle popio čašu kisele vode... oni
mehurići...
Doktor je naredio da
Duško odmah krene sa njima u bolnicu. Jasenko ga je posmatrao iz ćoška kako se
tetura dok ga doktor pridržava s jedne a mama s druge strane. Mama je krenula s
njim nakon što je na brzinu spakovala nekoliko najnužnijih stvari.
Duško je ostao u
bolnici sedam dana. Tamo je stavljen na strogu dijetu. Svaki put kada bi ga
Jasenko i tata posetili, Duško je zapomagao kako je gladan i tražio da mu kupe ćevape
na kiosku ispred bolnice. Smislio je tužnu priču kako uvek kada otvori prozor
do njega dođe zanosni miris ćevapa, a on jadan guli baren krompir i pirinač ceo
dan. Ali doktor je strogo zabranio da mu se išta od hrane donosi. I mama se složila,
jer tek kada je došla s Duškom u bolnicu i kada su mu uradili analize, shvatila
je koliko je ozbiljno njegovo stanje. Osoba njegovih godina ne bi smela da ima
povišen holesterol i trigliceride u krvi. Došlo je vreme za ozbiljne promene.
Bio je petak kada su
se tata i Jasenko vraćali iz posete Dušku. Tata je Jasenku kupio pet ćevapa na
kiosku ispred bolnice. Nije vredelo što je Jasenko uporno tvrdio da nije
gladan, tata je rekao da mora da se jede a da u kući, otkako je mama sve vreme
sa Duškom u bolnici, nema ni suve korice hleba. Što se Jasenka tiče, njemu je
takvo stanje potpuno odgovaralo.
Jasenko je zagrizao
lepinju i komad vrućeg, masnog ćevapa. Tata je primetio da mu se lice iskrivilo
u zgađenu grimasu.
-Ti ćevapi deluju vrlo
ukusno.
-Ahaaa... - odmumla
Jasenko punih ustiju.
-Pa onda navali!
-Neemooooguuu!
-Vidi, svaki taj ćevap
ima 5 centimetara. Kad ih pojedeš, za toliko ćeš da porasteš!
-Ne, za toliko će da
mi poraste stomak! – odvrati Jasenko još uvek muljajući prvi zalogaj.
-Zašto bi ti porastao
stomak? – začudi se tata.
-Pa vidi kako je
porastao Dušku! – skoro zaplaka Jasenko.
Tati u tom trenutku
sve postade jasno. Pa Jasenko nije hteo da jede zato što se plašio da ne bude
kao Duško! Bratovljeva proždrljivost je u Jasenku izazvala želju da se ponaša
potpuno suprotno!
-Jasenko, Duškov
stomak nije porastao zato što je jeo, već zato što je jeo previše. Svako mora
da jede da bi živeo, kao što u auto moraš da sipaš benzin da bi mogao da ga
voziš. I kao što biljku moraš da zaliješ i nađubriš.
-A deca moraju da jedu
zato što rastu? – upita Jasenko nakon što je, napokon, progutao prvi zalogaj.
-Naravno! Hrana sadrži
minerale i vitamine koji su potrebni tvojim kostima i mišićima. I naročito tvom
mozgu. Bez dovoljno hrane nećeš moći da učiš, trčiš, voziš bicikl, pa čak ni da
spavaš! Ali to ne znači da treba da jedeš bez prestanka. Treba sam da osetiš
kada si sit i kad ti je dovoljno.
Dok su stigli do kuće
Jasenko je pojeo svih pet ćevapa. Sutradan su se vratili mama i Duško. Mama je
spremila ćufte u paradajz sosu. Sipala je svakome u tanjir po dve ćufte, malo
sosa i pire krompira. Iznenadila se kada je videla da su nakon 10 minuta i Jasenko
i Duško potrljali tanjir, a da Duško pritom nije tražio repete.
