У античко доба познат као Антифелос, овај турски градић и данас красе многобројни споменици
прастаре ликијске културе, али и прелепа обала, живописне улице, љубазни
мештани и богат подводни рељеф.
На јужној турској обали, 150 км од аеродрома
Даламан и 180 км од анталијског аеродрома копненим путем, а морским само 4 км
од грчког острва Кастелоризон, лежи Каш, некада центар ликијске културе а данас
још неоткривен драгуљ туризма. Каш није у понуди наших, а не много ни светских
туристичких агенција. У томе је вероватно и његова чар. Скривено од туристичке
гунгуле, ово место не зна за претрпане плаже, усковитлан песак у плићаку и
помаму за сувенирима и брзом храном. Током летње сезоне углавном га походи
турска елита а нађу се ту и малобројни странци који су неким случајем чули за
лепоте ове обале. Око Каша налазе се позната туристичка летовалишта – са једне
стране Фетије а са друге Анталија. Каш, који је негде на средини између њих,
права је оаза увек спремна да донесе спас од гужве, кристално бистро море и
дебелу хладовину у неком од ресторана националне кухиње. Овде нема грандиозних
хотела већ је место препуно мањих пансиона са љубазним особљем и терасама на
крововима са којих пуца поглед на цео град.
Једна од главних улица у Кашу, са ликијским саркофагом на врху испод ког мештани задовољно дремају |
САДАШЊОСТ ПРОТКАНА ИСТОРИЈОМ
Каш је некада био у самом средишту Ликије,
античке земље храбрих и поносних људи, колевке демократије. Његово име на
ликијском језику било је заправо Хабесос, а тек доцније назван је Антифелос. У
4. веку п.н.е. Антифелос је био мало насеље и лука суседног Фелоса. временом се
Фелос смањивао а Антифелос растао и постао врло битан поморски центар у
хеленистичком периоду. Прогрес се наставио и током римског доба када је град
изузетно профитирао захваљујући лову на сунђере и свом географском положају.
Некада је био опасан зидинама од којих су данас једва видљиви остаци на
западним падинама. У том делу налази се и добро очуван антички театар из 1.
века п.н.е. који је некада могао да прими 4.000 гледалаца. Данас са трибина
театра можете посматрати звезде падалице током периода `лавље кише` у августу.
Амфитеатар у Кашу |
Када се од амфитеатра крене ка граду, стиже се
до ликијске цистерне из петог века п.н.е. која је уклесана у стену величине 12
x 6 метара. Током рестаурације 2001. године у њој су пронађене бројне амфоре,
тањири и чиније, које су данас тамо изложене. Цистерна се заправо налази у
подруму ресторана националне кухиње и у њу се може слободно ући, мада се
антички инвентар може видети и кроз кристалне призме на поду ресторана. Ово је једина цистерна која је опстала, а у
овом крају било их је много, и потсећа на минијатурну реплику грандиозне
истанбулске базилике. Користила се за чување воде, вина, маслиновог уља и
поврћа. Таваницу цистерне држи седам камених стубова.
Ликијски саркофаг |
Но, оно по чему су Каш и Ликија најпознатији су
ликијске гробнице. Ликијци су били морепловци и веровали су да душе њихових
мртвих у загробни свет из гробница преносе птице-демони, тако да су почивше
обично полагали близу мора. Најстарије гробнице су оне уклесане у стене.
Ликијци су били прави мајстори клесарског заната и од стена су вајали читаве
палате. И тако, док у Кашу доручкујете на тераси свог пансиона, поглед вам лута
ка оближњим планинама које су украшене мноштвом ликијских гробница. Увече је
доживљај још лепши јер су гробнице осветљене, па мистериозно израњају из тмине.
Друга врста гробница, подједнако импресивних, су саркофази. Има их свуда, у
центру града, близу обале, у марини, чак и на пијаци. Они су данас уклопљени у
традиционално-модерни амбијент који прожима цео град. Најлепши саркофаг је
краљевски, из 4. века п.н.е. и налази се у најшармантнијој улици Каша,
поплочаној углачаним каменом и оивиченој кућама са дрвеним терасама које
неретко красе венци богумиле, прелепе биљке крупних, мирисних, пурпурних
цветова. Саркофаг је толико постао део свакодневног живота да мештани радо овде
долазе на сијесту: једноставно се испруже по јастуцима разбацаним око каменог
стуба и дремају у сенци лавовских глава које се надвијају са врха гробнице.
Ликијски саркофаг на пијаци |
Баш као и испод саркофага, живот у Кашу је врло
лежеран и спор. Све што је потребно, на дохват вам је руке, било да се ради о
свеже цеђеним соковима, разним врстама ђувеча, вожњи бродовима, агенцијама које
нуде излете до околних места, ронилачким и параглајдинг клубовима од којих град
врви или пак богатом асортиману бутика, самопослуга и бакалница. Током дана,
када упече звезда, најудобније је побећи у неки од кафића на стеновитим плажама
где се можете испружити на удобним јастуцима, почастити цигар-буреком и ајраном
(освежавајућим благим јогуртом) или соком од свеже цеђеног грожђа, и пустити
поглед да пасе по беспрегледим плавим пространствима. Увече се све сјати на
главни градски трг и околне уличице које се испуњавају мирисом турске пице и
печеног плавог патлиџана, а продавци код којих сте претходих дана пазарили и
најмању ситницу и конобари који су вас само једном услужили, љубазно вас
поздрављају и необавезно са вама ћаскају.
Реплика отоманског брода у марини |
MEKA ЗА ЕКСТРЕМНЕ СПОРТИСТЕ
Подморје Каша богато је лепим рељефима |
Каш се сматра једном од педесет
најатрактивнијих локација за роњење у свету. Ту титулу у потпуности заслужује.
За разлику од Црвеног мора које врви од боја најразличитијих врста риба и
корала, Каш под водом крије прелеп рељеф и мноштво акције. Не ретко можете
наићи на јата крупних гофова (риба налик на туне) који покушавају да распарчају
јата мањих риба и потом их лове. Пред вашим очима одвија се уживо епизода
природњачке серије попут `Плаве планете` би-би-сија, док ситне рибице траже
заклон у вашем окриљу. Море такође врви од керњи које или мирно леже међу
стенама или се удружују у лову. У неким пећинама могу се наћи рибице које су се
овде доселиле чак из Црвеног мора након што је прокопан Суецки канал. Веома заступљен је и косторог (балиста), риба необичног изгледа, која се током лета може видети како
лебди изнад гнезда. Вода је врло чиста, видљивост изузетно велика, а једино што
донекле омета роњење су веома јаке струје. Ипак, оне су те које најављују
присуство јата најразличитијих риба и доливају адреналин, па у дубинама
никада није досадно. Воде Каша крију и неколико олупина, што из отоманског, што
из скорашњег периода, као и авион из II светског рата, један једини од своје
врсте који је преживео у каквом-таквом стању, па га сад чува плаветнило
подводног `музеја`.
Косторог чува гнездо |
Гоф |
Али није роњење једини спорт који се негује у
Кашу. Када се са мора приближавате граду, небо је истачкано шареним падобранима.
Такозвани тандемски параглајдинг овде је веома популаран. Ако желите да свет
видите из птичје перспективе, можете се обратити неком од многобројних
параглајдинг клубова који ће вас џипом одвести на врх оближње планине са које
ћете се, у тандему са инструктором, падобраном спустити до кашке марине. Узбуђења
има на претек, а безбедност је на високом нивоу.
Керње су честе и неретко воле да се друже с рониоцима |
У ОКОЛИНИ
Ако се којим случајем ужелите егзотичних
пешчаних плажа, на само петнаестак минута вожње аутобусом од Каша налази се предивна
плажа Капуташ, потпуно изолована од цивилизације. Такође, из Каша можете отићи
на излете до грчког острва Кастелоризон, до велелепног кањона
Сакликент, или кренути у обилазак ликијских градова Ксантос, Симена, Мира и
Патара организованим турама локалних туристичких агенција. Симена (данас
рибарско село Кекова), некада врло просперитетан ликијски град чији део насеља,
након два разорна земљотреса, лежи испод мора на петнаестак метара дубине, атракција
је која се никако не сме заобићи.
Кекова |
И на крају, Каш нуди и веома квалитетну копнену
фауну: град је препун веома умиљатих, чистих и негованих мачака које несумњиво
могу да постану његов заштитни знак и које су опуштене баш и као градска
атмосфера. Од свега овога ништа вам више у животу није потребно.