U NARUČJU VETRA

Olu Deniz, avgust 2014.

Planina Babada (Babadağ – poslednje slovo se ne izgovara), uzdiže se 1969 metara iznad Fetija u Turskoj, i jedno je od najboljih mesta na svetu za paraglajding. U antičko doba, ovu planinu Likijci su zvali Kragus, baš kao i grad u njenom podnožju, koji je danas poznat samo po starim spisima, ali ga moderni istraživači nikad nisu pronašli. Planina je još čuvena i po endemskoj vrsti javora, acer undulatum i po libanskom kedru, cedrus libani, koji ovde raste u izobilju. Vrh planine nalazi se na samo 5 km od mora, odakle putuju veoma povoljne vazdušne struje koje iskusan pilot može uhvatiti u svoj paraglajder i leteti satima.

Naravno, turiste-entuzijaste neće voziti satima. Ali i polučasovan let je dovoljan da se oseti beskrajna radost.

Od plaže Olu Deniz, na kojoj se nižu štandovi raznih letačkih klubova, do vrha sa kog se poleće paraglajderom, ima dvadesetak minuta vožnje džipom. Krivudavi planinski put vodi kroz naselje, zalazi u šumu, prolazi pored niza košnica (u tom trenutku se hitro zatvaraju prozori!), da bi, u jednom trenutku, došao do čistine na kojoj se čuje samo fijuk vetra.

Piloti u tišini raspakuju padobran i polažu ga, uredno, na zemlju. Dobijam kratke instrukcije kako se ponašati tokom poletanja. ‘Oblače’ oko mene meko sedište koje pilot privezuje za svoje. Sledi trenutak iščekivanja i posmatranja vetrokaza. Kada uslovi postanu idealni, pravimo samo nekoliko koraka i u trenutku nas struja povlači u vis. Odjednom smo visoko, visoko iznad planine. Osećam se izuzetno prijatno, uopšte nemam osećaj da visim u vazduhu. Struja nas obavija, kao da nas nežno drži u šaci. Kako sedim ispred, a pilot je iza mene, ne mogu da ga vidim, ali dobro čujem instrukcije. Daje mi komande i pušta da upravljam. Veoma je jednostavno, mali trzaj uzda nagoni padobran na kruženje. Ispod naših nogu jasan je dokaz da je Zemlja okrugla: sve se vidi kao kroz zakrivljeno sočivo kamere. Sa jedne strane dominira zelenilo planine, sa druge jarko tirkizna boja zaliva Olu Deniz.

Osećam se kao pravi potomak Dedala, dok me obavija osećaj savršene slobode. Ako je ikako moguće komunicirati sa bogovima, to je to. Pod okriljem prirode i uz ljudsko umeće, čovek nema potrebu da preispituje smisao sopstvene egzistencije. Sve je jasno i jednostavno, uz čistu intuiciju i odsustvo bilo kakvih misli. Ispunjava me apsolutna ljubav prema životu i savršen mir…

Na pola puta pilot preuzima komande i daje mi monopod sa Go Pro kamerom. Lagano se spuštamo, i sad već mogu da razaznam uličice kojima sam tog jutra prolazila, plažu koja se približava i ljude koji izgledaju kao mravi. Prilazimo plaži sa kopna iznad glavne ulice u naselju. Dobijam instrukcije da se uspravim u sedištu. Deluje mi da smo još uvek visoko, međutim, već slećemo. Par mekih koraka, i na zemlji smo. Padobran se elegantno spušta, kao na usporenom filmu. 

Skidam kacigu, ali osmeh na licu ostaje.

               Film o ovom letu može se pogledati ovde: https://youtu.be/w-CqrnibAXw

KOKOS, PANDAN SRPSKOJ SVINJI

Jedna od omiljenih mi stvari kod putovanja u daleke, tropske krajeve, jeste pristup najraznovrsnijem voću, koga kod nas ili nema ili se može kupiti u samoposluzi ali nije ni prineti onom izvornom. Pritom, ambijent u kom se voće kupuje pruža još jedno, dodatno, zadovoljstvo. To su obično ili pijace, pune života i šarenila, ili usputne tezge koje vas iznenade baš u trenutku kada shvatite da vam treba predah i rehidracija, nakon napornih obilazaka znamenitosti ili sportskih aktivnosti. Nikakav napitak nas ne može tako osvežiti i podići kako kokosova voda. Ali to je samo delić blagodeti koji nam ova čudotvorna biljka može pružiti. Na malajskom jeziku kokos se kaže pokok seribu guna, što znači ’drvo koje se koristi na hiljadu načina’. Na Sanskritu se zove kalpa vriksha – ’drvo koje podmiruje sve životne potrebe’. Od kokosa se može iskoristiti bukvalno sve, i putujući po tropima, videvši šta se sve od njega pravi, došla sam do jednog bitnog zaključka: kokos je definitivno pandan svinji u Srbiji (i gde god se već one gaje i masovno konzumiraju), a možda čak i više od toga.

Kokos je plod koji raste na istoimenom drvetu, latinski naziv mu je Cocos nucifera, i pripada porodici palmi Arecaceae. Stablo može da se pruža do 30ak metara u visinu, a grane budu dugačke 60-90 cm. Godišnje, u dobrim uslovima, zrela (stara 15-20 godina) kokosova palma može da proizvede oko 75 plodova. Kada se zasadi, potrebno je 6-10 godina da počne da rađa.

Drvored palmi u botaničkoj bašti Peradenija, Šri Lanka

A evo šta nam sve daje ova divna biljka:

• VODA – prepuna je elektrolita, najbolja za rehidraciju; od nje se može napraviti i sirće; sadrži kalijum, natrijum i kalcijum. Veoma je korisna za trudnice, naročito koje pate od jutarnjih mučnina, jer odlično nadoknađuje tečnost i popravlja kvalitet amniotičke tečnosti. Takođe, njen sastav je sličan krvnoj plazmi, pa može biti i zamena za transfuziju.
• MLEKO – pravi se presovanjem rendanog ’mesa’ koskosa, ima procenat masti oko 23%. Kada se ohladi, može se sa površine skupiti ’pavlaka’. Koristi se za kuvanje, poslastice, a od njega se pravi i kokosovo ulje; kokos sadrži laurinsku kiselinu (koja ima antimikrobna svojstva), od koje se pravi natrijum lauril sulfat, deterdžent koji se dodaje gelovima za tuširanje i šamponima.
• ULJE – koristi se za kuvanje, naročito je pogodno i zdravo za prženje, jer ima nisku tačku topljenja. Od njega se može napraviti i puter. Izuzetno je korisno u kozmetici, i predstavlja prirodni faktor za zaštitu od sunca.
• CVET – od nektara koji se dobija iz cveta kokosa pravi se čuveni napitak nera (neera), koji, kada fermentira, postaje palmino vino. Kada se ono destiliše, dobije se arak, čuvena ’rakija’. Od nektara se, takođe, može dobiti kokosov šećer, izuzetno ukusan i zdrav.
• IZDANCI palme su jestivi (zovu se još i ’palmin kupus’).
• MESO – koristi se za kuvanje, poslastice, kao i za pravljenje mleka. Može se sušiti, i tada se zove ’kopra’.

Riba se suši na prostirci od kokosovih vlakana

• ’DLAKA’ – koja nastaje kada se kokosov orah osuši, izuzetno je, prirodno vlakno od kog se mogu praviti prostirke, četke, madraci, konopci, i sl. Vlakno je prilično otporno na vodu, naročito morsku, i veoma je izdržljivo. Koristi se i u poljoprivredi, na primer, odlično je za zaštitu biljaka od puževa. Pogodno je i kao supstrat za uzgoj pečuraka.
• LJUSKA – odlična je kao ogrev; od nje se može praviti parket; sveža ljuska se koristi kao sunđer; od ljuske se prave najraznovrsniji predmeti, ukrasni i upotrebni, činije, šolje, kutlače, muzički instrumenti... Mlevena ljuska stavlja se u kozmetičke preparate za piling.

List kokosove palme se uplete i koristi kao pokrivač za krov ili prostirka

• LIST – koristi se za pokrivanje kuća, umesto crepa, za izradu metli; mogu da se upletu i da se od njih prave korpe, prostirke ili da se koriste umesto posuda za kuvanje.
• STABLO – odličan građevinski materijal, od njega se prave kuće, čamci, mostovi, i cenjeno je jer je ravno, izdržljivo i otporno na so.
• KOREN – od njega se pravi boja, pasta za zube, a i dobar je lek protiv dijareje.

 

Prodavac kokosa u Galeu, Šri Lanka

Dakle, kada uporedimo svinju i kokos, jedino što od kokosa ne možemo dobiti su čvarci. Međutim, svinju teško da možemo koristiti kao građevinski materijal, praviti od nje čamce ili činije. Rekla bih da je u trci između svinje i kokosa pobednik, ipak – kokos. A ima i još jednu prednost: od njega vam sigurno neće skočiti holesterol.

 

Kari, bašmati pirinač i papadam

RECEPT 

Moj kari

Potrebno je:

• oko pola kg mesa (pilećeg ili ćurećeg) ili škampa
• veća glavica crnog luka
• pola glavice belog luka
• komad (veličine oko 1 cm) rendanog, svežeg đumbira (kad nema, poslužiće i onaj u prahu)
• 300 ml kokosovog mleka (može u prahu ili iz konzerve, ima ga u Maxiju)
• kašika kokosovog ulja, nerafinisanog
• kari začin (za meso da se uvalja, plus kašičica)
• seme slačice, prstohvat
• biber, po ukusu
• 1 kocka za supu (pileća ili povrtna)
• kašika celerove soli (probati pa dodati još ako nije dovoljno slano)
• tucana sudžuk paprika, 1 kašičica, ko voli ljuto može i više
• par grančica matičnjaka (može i sušenog), iseckanog 
• 1 komad praziluka od oko 15 cm, krupno iseckan ukoso
• 3 šargarepe iseckane na deblje kolutiće
• može a i ne mora – 1 krompir, seckan na krupnije kockice
• štapić cimeta

Meso uvaljati u kari začin i ostaviti da odstoji. Najbolje je to uraditi uveče pa ostaviti preko noći u frižideru.

U dobro zagrejan vok (a može da posluži i šerpa), sipati kašiku kokosovog ulja, i kad se rastopi, staviti meso uvaljano u kari začin. Propržiti na kratko, tek da malo porumeni, pa preručiti u činiju i ostaviti sa strane.

U isti vok gde se pržilo meso dodati sitno seckani luk, crni i beli, propržiti, dodati mleveni đumbir, pa sipati kokosovo mleko i pustiti da provri. Vratiti ono meso koje se prethodno propržilo, promešati. Staviti štapić cimeta (koji ćemo na kraju izvaditi).

Dodati šargarepu, krompir, dodatnu kašičicu kari začina, biber, celerovu so, kocku za supu, semenke slačice, tucanu ljutu papriku i ostaviti da se krčka dok meso ne omekša (kad pritisnemo varjačom da počne da se raspada). Kod škampa krčkati kraće.

Na kraju dodati sitno seckani matičnjak i praziluk, promešati, skloniti sa ringle i ostaviti poklopljeno koji minut da se smiri.

Servirati sa kuvanim bašmati pirinčem.

Može se napraviti i vegetarijanska varijanta sa raznim povrćem i krompirom (samo paziti da se povrće ne prekuva).

Prijatno!