BUCKO OD KORALNOG GREBENA

beba riba-balon

Rođenje u sunđeru

  

Unutar bačvastog sunđera na dnu mora vladao je potpuni haos. Oko hiljadu jarko obojenih, sićušnih tufnica plivalo je u krug sa željom da što pre osmotri okolinu. Pre samo pet dana njihova mama, riba-balon, položila je na stotine hiljada narandžastih jajašaca. Ona su sve vreme bila predmet interesovanja radoznalih i gladnih stanovnika koralnog grebena. Na kraju, oni koji su imali najviše sreće izlegli su se u ovom ogromnom sunđeru koji liči na bure. Mama je odabrala dobro mesto za svoje potomstvo.  

 

bačvasti sunđer

-          Uf, pustite me da prođem! Kako da pobegnem iz ove gužve?

-          Samo plivaj na gore!

-          Ko si sad pa ti?

-          Ja sam Krofnica, tvoja sestra.

-          Krofnica?! Ha, ha, ime ti baš pristaje!

-          Ma šta mi napriča, pogledaj se u ogledalo, bucko!

-          Kome ti bucko?

-          Bucko, Bucko! To će biti tvoje ime, ha, ha!

riba-balon, kao Bucko

Odjednom je ceo sunđer bio ispunjen gromoglasnim uzvicima: Bucko, Bucko, Bucko!!! I Bucko se osvrnu oko sebe i malo bolje osmotri svoju braću i sestre. Svi su bili okruglasti sa malim, zdepastim perajima koja su lepršala kao krila pčelica.

-          Ako su svi ovakvi, mora da sam i ja – pomisli Bucko i bi mu lakše što nije vitak kao tuna.

Krofnica je već bila negde na vrhu sunđera.

-          Heeeeej, čekaj mene, Krooofniiiceeee!

maskirana riba balon, kao Mudrica

-          Bucko, ako ne požuriš ostade ti zauvek u sunđeru! – uzvrati Krofnica.

Iznenada neko doviknu:

-          Hajde vas dvoje, propustićemo prevoz!

Bio je to Mudrica sa crnim paležom oko očiju koji liči na naočare.

-          Jao, koliki je, beži!

-          Ne boj se, Bucko, to je riba-papagaj, neće ti ništa. On se ne hrani malim ribama-balonima nego pase alge sa korala, izdeklamovao je ponosno Mudrica.

 

riba-papagaj

I tako su se Krofnica, Bucko i Mudrica uhvatili za rep jednog razmetljivo-zelenog papagaja i zauvek napustili roditeljsko gnezdo.

  

Neobični svet

Za razliku od unutrašnjosti bačvastog sunđera pred njima se kao tepih prostro jedan potpuno novi i zanimljiv svet. Sa svih strana nadvijali su se korali: neki su ličili na rogove jelena, neki na glavate vanzemaljce, a ispod njih se upravo pružao jedan ogroman kružni koral.

-          Hoćemo li se ovde spustiti, jel ovo aerodrom?

-          O, svašta Bucko! Ovo je koral-sto! Ima jednu nožicu pomoću koje je pričvršćen za pesak a iz nje rastu grančice skroz u krug. I nije baš mnogo pametno da se spustimo ni na njega ni ispod njega. Svakojake zveri vole da se sakriju u koralovu senku i vrebaju nedužna mala bića.

-          Mudrice, odakle ti sve to znaš? Da se nisi ti umesto u bačvastom sunđeru izlegao u nekoj enciklopediji? – upita nasmejana Krofnica.

-          Ja samo slušam i pamtim, ništa drugo. Probaj i ti, videćeš da vredi. – odvrati Mudrica podignuta nosa.

 

koral-sto

Riba-papagaj je iznenada zastala pored jednog zida na kom su rasli najraznobojniji korali i počela da čupa alge pomoću svoja četiri čudna zuba u obliku kljuna. Malena družina ribica-balona pustila je njegov rep.

-          Hvala ti Koko na vožnji, puno nam je značila!

-          Nema problema deco, kad god vam zatreba, tu sam! – odvrati Koko kreštavim glasom i nastavi da mljacka alge.

Troje balončiča zastadoše tik iznad belog peska da osmotre okolinu. U plavetnom prostranstvu sve je vrvelo od života. Sa desne strane iznad beličastog korala lebdelo je jato kraja. Iako su u poređenju sa Kokom bile potpuno sićušne, Bucku, Krofnici i Mudrici ličili su na džinove. Plivale su tamo-amo tako brzo i lepršavo da je bilo nemoguće detaljno ih osmotriti. Jedino što se videlo bile su narandžaste mrlje. Iznenada se svetlo plava boja pretvorila u tamno plavu i kraje su sve kao jedna uronile u koral. Izronile su jednako složno čim se udaljila jedna velika kernja koja je napravila senku.

-          Ko je to bio, ko je to bio? - čulo se iz redova kraja.

kraje

-          Ne znam, ne znam, ko je to bio, ko je to bio?

-          Opet onaj Mrgud!

-          Aaaa! - čuo se uzvik zaprepašćenja – Mrrrrguuuud!!!!

-          Jel nekog zgrabio, jel nekog zgrabio?

-          Jesmo li svi tu? Sunčice?

-          Tu sam!

-          Petunijo?

-          Tu sam!

-          Karamelo?

-          Tu sam!

-          Gde je Klikerče? Gde je Klikerče?

-          Tu sam! – začuo se slabašan glasić.

-          Uf, Klikerče, stalno me prepadaš, dobiću brbotavicu zbog tebe!

-          Izvini, mama!

-          Dobro je, svi smo tu! – reče Poglavica, krupni mužjak  sa dugim perajem na leđima. - Izgleda da je Mrgud ovog puta imao druga posla. Ipak, opet sam primetio da nisu svi na vreme reagovali na moju komandu. Koliko puta moram da vam kažem, dovoljno je samo jednom da pogrešite!

Bucko, Krofnica i Mudrica su se zgledali u čudu. Počeli su da se tresu od straha tek kad su čuli Poglavičino upozorenje. Dakle kernja Mrgud je strah i trepet grebena i moraju je se kloniti.

-          Najbolje bi bilo da potražimo neko skrovište, uskoro će noć – reče Mudrica drhtavim glasom.

I Krofnica i Bucko krenuše za njim.

Teta-Kozicina pećina

-          Izvol’te, izvol’te! – glas je dopirao iz jedne šupljine među koralima.

Bucko zastade. Iz mraka su virila dva para prugastih, dlakavih klešta.

-          Ne ulazi, Bucko, ko zna ko je to! – upozori ga Mudrica.

-          Ma to sam ja, teta-Kozica! Ne brinite, deco, uđite, uđite!

Kozica

Balončići uđoše oprezno, osmatrajući pećinu. Iako je spolja izgledala potpuno mračno, unutra je bilo začuđujuće dovoljno svetla. Na zidu su dremala dva šarena puža-golaća.

-          Ne obraćajte pažnju na njih, tu su već nedeljama! – reče Kozica hrapavim glasom, mašući pritom svojim dugim kleštima. – Recite mi, deco, odakle dolazite?

-          Iz jednog bačvastog sunđera, dovde nas je dovezao Koko, odgovori Krofnica sa još uvek razrogačenim očima.

-          A, pored one velike zelene gorgonije!

-          Gorgonije? – upita Bucko.

koral gorgonija

-          Da, korala što se njiše kao lepeza na struji! – doda Kozica.

-          Da, baš tog! Kako znate? Jeste li bili tamo? – upita Bucko.

-          Nisam, ispričala mi je komšinica, ona je prošle godine išla na skup ljubitelja pohovanih planktona koji se održavao pored te gorgonije i baš mi je pomenula jedan veliki tamno-ljubičasti bačvasti sunđer. Blagosloven bio, mnogima je pružio utočište! Recite mi, deco, jeste li gladni?

-          Gladni? – uzviknuše svo troje. – Nismo imali vremena da osetimo glad. A i kasno je, uskoro će noć. Mislim da bi trebalo da preskočimo večeru – Mudrica je glasno razmišljao.

-          Ništa ne brinite, odabrali ste pravi smeštaj! Svako jutro struje ovuda nose gomile planktona. Spavajte sada bez brige, pa ću vam ujutru prirediti doručak dobrodošlice!

-          Hvala teta-Kozice, veoma nam je drago što smo vas sreli! – reče Krofnica učtivo.

-          I meni, deco. Znate, bila sam malo usamljena. Ovi puževi golaći nisu baš neki sagovornici. A sad laku noć pa ćemo se sutra ispričati!

-          Laku noć, teta-Kozice!

I svo troje utonuše u dubok san, premoreni od silnih uzbuđenja koja im je doneo prvi dan života.

pegava riba balon

  

Čupavko

Ujutru je teta-Kozica ispunila obećanje: napunili su stomake ukusnim pahuljicama od planktona sa flekicama od algi. Lepršali su srećno oko pećine, zavlačeći se između grančica korala. Iznad pećine nadvijali su se šareni morski krinovi sa dugim pipcima. Teta-Kozica je jako ponosna na njih, kaže da niko na grebenu nema takve morske krinove. Balončići su to shvatili kao upozorenje da paze kako se igraju. Ne bi baš bilo prijatno da polome Kozicine ljubimice.

I dok su se igrali žmurke među žutim sunđerima, Bucka je iznenada spopao osećaj da ga neko posmatra. Taj osećaj na dnu mora nikada nije prijatan – nikada ne znaš da li se ispod ta dva oka kriju neka opasna usta puna oštrih zuba.

-          Kkkkooo si ttttiii? – doviknuo je Bucko.

ježinka, kao Čupavko

-          Ćao, ja sam Čupavko!

Pred njim se pojavilo jedno vrlo čudno stvorenje – bilo je isto kao i on samo što mu je celo telo bilo prekriveno bodljama.

-          Kakav ti je to kaput? – upita ga Bucko.

-          Nije to kaput, blesane! To su moje bodlje! – odvrati Čupavko. – Jel mogu i ja da se igram s vama? Moja braća su otišla sa jutarnjom strujom i sad sam potpuno sam – reče tužno Čupavko.

-          Naravno! Ja sam Bucko, a ono tamo su Krofnica i Mudrica. Kriju se i misle da ih ne vidim. Ha! Ne možete mi umaći! – doviknu Bucko.

Krofnica i Mudrica priđoše stidljivo.

još jedna ježinka

-          Zdravo, Čupavko – reče Krofnica, vrteći nekako čudno desno peraje. – Gde stanuješ?

-          Paaaa, zapravo, nigde. Sinoć sam prespavao u šupljini ovog sunđera, ali mi je jedna kraba ljutito stavila do znanja da se više ne vraćam. Sad sam beskućnik, he, he... - Čupavko je pokušao da se našali.

-          Jadni Čupavko! – reče Krofnica sažaljivo – Moramo mu pomoći! Teta-Kooooziceeee! – i odjuri do pećine.

I tako su Krofnica, Bucko i Mudrica dobili novog drugara. Spavali su kod teta-Kozice, gostili se planktonima i igrali oko morskih krinova. Dani su prolazili, a teta-Kozicina pećina se sve više smanjivala...

Mrgud

 Jednog jutra balončići su shvatili da će morati da napuste teta-Kozicu. Pećina je toliko postala tesna da su se dva puža-golaća odavno odselila tiho gunđajući. Krofnica, Bucko, Mudrica i Čupavko su se pozdravili sa teta-Kozicom i obećali da će joj redovno dolaziti u posetu.

-          A ja obećavam, deco, da će za vas u mojoj kući uvek biti planktona! Kako ću ja sad bez vas! – krenule su joj suze na oči – neću imati s kim reč da progovorim!

-          Ništa ne brinite, teta-Kozice, nećemo vas mi zaboraviti! To što više ne živimo u vašoj pećini ne znači da vam nećemo dolaziti u goste. Ni mi ne možemo bez vašeg društva uz šoljicu mlevenog planktona! Obećavamo da ćemo svratiti već sutra ujutru – uteši je Krofnica.

I dok su se udaljavali, čuli su teta-Kozicu kako dovikuje:

-          Spremiću planktone baš onako kako vi volite! Sa prstohvatom algi!!!

morski krin, stoji na vrhu korala gorgonije

Uz lagano njihanje morskih krinova koji kao im mašu u znak pozdrava, naša družina krenula je u novi život. Ubrzo su ponovo naišli na koral u kome žive kraje. Na svoje iznenađenje, balončići su ovoga puta bili veći od njih. A nekada su im izgledale kao džinovi.

Poglavica je užurbano plivao i proveravao svoje jato.

-          Sunčice, Sunčice!

-          Šta je bilo, šta je bilo?

-          Gde je Klikerče?

-          Malopre je bio ovde! Klikerče, Klikerče!

-          To dete će mi dušu pojesti!

-          U tome i jeste problem – moraš da shvatiš da on više nije dete!

-          Ma kako nije dete?! Jedva da mu je niklo leđno perajce!

Bucko se nasmeja. Setio se svojih prvih dana kada ih je ovde uplašila kernja Mrgud. I samo što je to pomislio, nebo se pomračilo. Kraje su nestale u šupljinama korala. Bucko se polako osvrnuo. Iza njega su čučala dva ogromna buljava oka. Velika usta povijena na dole polako su se otvarala.

-          Puf!

kernja, kao Mrgud

Mrgud je ustuknuo i udaljio se. Šta se dogodilo? Da nije naišla neka ajkula pa se uplašio? Bucko se teturao levo-desno i ni snažno mahanje perajima mu nije pomagalo da brže pliva. Onda je ugledao Krofnicu, Mudricu i Čupavka. Svi su ličili na balone. Samo što su se Čupavku podigle bodlje pa je bio sav nakostrešen.

-          Šta nam se dogodilo? – upitao je Bucko jedva govoreći, dok se sa korala iz redova kraja čuo gromoglasni aplauz.

-          Pa naduvali smo se! – odgovori Mudrica. Zar ti se ovo nikada do sad nije dogodilo? Meni se dogodilo jednom kada me je pojurio morski gušter. Posle sam potražio u enciklopediji. Mi imamo jednu posebnu vrećicu u stomaku koju možemo da napunimo vodom i potpuno se zaokruglimo! Zato se i zovemo ribe-baloni. A to nam se dogodi obično kada smo u opasnosti.

riba balon, kada se naduva

ježinka, kada se naduva

-          Strašno! Taman sam mislila da sam malo smršala!  - uzviknu očajno Krofnica. Stalno moram da računam koliko ću planktona pojesti, a onda odjednom puf! i utrostručim se! To nije fer!

-          Ma, Krofnice, mani modu! – reče Čupavko. – Zar ne shvataš da nam je ovo spaslo život? Da se nisi utrostručila šta bi ti vredelo da budeš vitka u Mrgudovom stomaku!

-          Dobro, sad možemo polako da se izduvamo i krenemo da tražimo novo skrovište. Ne bih da opet ugledam Mrgudova obešena usta. A i zadah mu nije baš najprijatniji! Sigurno nikad ne pere zube!

Nakon kraćeg traganja, mala družina se smestila na pesku između dve grane bodljikavog korala i napuštene ljušture velike školjke.

- Ovde ćemo biti bezbedni. A izgleda da ima i dovoljno hrane – reče Mudrica.

  

Stvorenja koja prave mehuriće

ronilac i ježinka

Jednog dana Krofnica se gostila ostacima školjke kad je začula čudan zvuk. Onda je u daljini spazila neko komešanje. Približila su joj se dva krupna stvora, velika skoro kao delfini. Samo što su bila čudna – umesto peraja na leđima imala su neku čudnu metalnu skalameriju. I pravila su mehuriće. Prvo su je zagledali, onda su joj se približili suviše blizu za njen ukus, a potom je jedan od ta dva stvora dograbio dugačkim hvataljkama sa nekakvim pipcima i počeo da je stiska. Krofnica se opirala, ali nije mogla da se iskobelja. Onda je pribegla manevru za slučaj opasnosti.

-          Puf!

I nadula se. Ovim stvorenjima se to izgleda mnogo dopalo. Onda je iznenada bljesnulo svetlo iz neke kutije koju je držalo drugo stvorenje.

Naravno, znala je kome da se obrati čim su se ovi neprijatni stvorovi udaljili. Mudrica joj je objasnio da su čudni stvorovi – ronioci.

-          To su ljudi koji ne žive u moru, samo ponekad dođu da nas posmatraju. Neki su fini, a neki su potpuno nevaspitani. Izgleda da si baš na takvog jednog naišla. Ali, dobro si prošla, ima i gorih! – rekao je Mudrica.

Od tad je Krofnica znala da kad ugleda ronioce treba da se skloni. Oni ionako ne mogu tu ostati večno. Moraju da se vrate na površinu da bi disali vazduh, kako joj je Mudrica ispričao.

Šarenko

  

Jednom prilikom kada su Bucko, Čupavko i Mudrica otišli da traže morske zvezde, Krofnica je ostala kod kuće i posmatrala kako napreduju morski krinovi za koje joj je pelcer dala teta-Kozica. Bili su divni – jarko crveni, prugasti, ljubičasti...

-          Prosto ne znam šta je lepše – ti krinovi ili mlada dama pored njih!

Krofnica se okrenula i porumenela. Pored njihove velike napuštene školjke stajao je neznanac. Bio je krupan a telo mu je bilo prekriveno lepim šarama.

-          Ja sam Šarenko.

-          Krofnica, drago mi je!

Nakon što su se počastili malim školjkama, Šarenko je Krofnicu pozvao u šetnju. Divno se provela, a novi prijatelj joj je pričao priče kakve do tad nije čula. Bila je potpuno ushićena. Šarenko je opet posetio sutradan, i dan nakon toga, i još nekoliko puta... Krofnica se osećala kao da hoda po oblacima.

šarena riba-balon, kao Šarenko

Nakon nekoliko nedelja osetila je užasnu potrebu da ode do bačvastog sunđera u kom se rodila. Kada je osećaj postao neizdrživ, zamolila je Šarenka da ode s njom. On je oduševljeno pristao.

Kada su stigli i ušli u sunđer, Krofnicu su obuzele uspomene. Setila se svog prvog dana i gužve koja je vladala u šupljini sunđera. Osećala se čudno, kao da nešto treba da se dogodi. Iznenada se pomerila i videla iza sebe gomilicu narandžastih jajašaca. Pa ona će postati mama! I njene bebe rodiće se u istoj šupljini bačvastog sunđera kao i ona i njena braća!

Šarenko je bio van sebe od sreće. I njemu je ovo bio prvi put da je postao tata. Polako su otišli kući rešeni da se vrate za par dana i upoznaju svoju decu. Kada su stigli, dočekali su ih ushićeni Mudrica, Bucko i Čupavko.

-          Zamisli šta se dogodilo! – viknuli su sva trojica u glas – Postali smo tate!!!

-          Ura! A zamisli šta još: postali ste i ujaci!

Tih dana koralni greben vrveo je od malih riba-balona. Teta-kozica je dobila nove stanare i sva srećna isprobavala nove recepte za plankton na 100 načina.