PODVODNI RAJ EGIPATSKOG JUGA

U rano nedeljno jutro 25. oktobra 2015. sedam u leden auto i vozim ka kući. Ulice su prazne, prozori na autu zamagljeni, grejanje nikako da postigne zadovoljavajuću temperaturu dok se mrznem u tankoj jakni. Neki minut pre pokupili smo prtljag na aerodromu i na brzinu se pozdravili. Nas dvadeset dvoje pospanih povratnika sa ronilačkog safarija po jugu Egipta. 

Ronilački klub Amfora i egipatski Gulf Divers. I ništa bez Zabavnika.

Već treći put idem u Egipat na južnu turu i mogla bih koliko već sutra opet. Iako broj ronilaca raste, priroda je ovde i dalje očuvana i koralne bašte bogate kao retko gde. U oktobru vreme idealno, dani topli, voda 28-29 stepeni, nema vetra, more prilično mirno. Naš brod Makharita čekao nas je usidren u Marsa Alamu, rasporedili smo se po kabinama, skinuli glomaznu i uskočili u letnju odeću. 

Sledilo je raspremanje opreme i željno iščekivanje prvih zarona. Još uvek ošamućeni od ranog jutarnjeg leta, trebalo nam je malo vremena da shvatimo gde smo i priviknemo se na opušteni brodski ritam. Naša ploveća kuća narednih sedam dana nas je lepo prihvatila i ugostila, a domaćini su se svojski potrudili da nam ničega ne nedostaje. 

Dana 19. oktobra isplovljavamo i pravimo prvi zaron u blizini Marsa Alama. Prilagođavamo opremu, skidamo višak odela i tegova i uživamo u toploj vodi. Na Habili Wadi Gemalu već opušteno i vešto uranjamo u dobru, staru crvenomorsku egzotiku. Korali ogromni, iz njih vire džinovske murine dok iznad lebde morski ćurani i jata žutih barbuna. Na noćnom zaronu murine izlaze iz skloništa i kreću u lov, obasjane svetlošću naših podvodnih lampi. Već sutradan smo u još većem raju, blizu granice Egipta sa Sudanom. St. John’s je čuvena ronilačka poslastica. 

U naredna dva dana tu nas čekaju delfini, ajkule, prelepe pećine u kojima se svetlost sa površine poigrava sa morskim plavetnilom, druželjubivi veliki napoleoni i kornjače. Na Habili Gaffaru doživljavamo san svakog ronioca: prilazi nam grupa velikih plavih delfina, obleću oko nas i osmatraju nas. Potom stiže i velika siva ajkula. Hitamo ka njoj, ali delfini se grupišu i ne daju joj da nam se približi. Kao da nas žele samo za sebe. U jednom trenutku nalazimo se u sendviču delfina i ajkule. Ostaju s nama još neko vreme i potom se gube u plavetnilu. 

 

Ronilački znak za ajkulu. I eto je.

Delfine srećemo opet u Kući delfina (Dolphin House), ovoga puta one manje, Delphinus delphis. Ne stižemo da ih prebrojimo i jurimo se s njima, svesni da je to trka u kojoj nema šanse da pobedimo. Veoma su brzi i okretni dok hitaju iznad belog peska. 

U pećinama Opasnog grebena (Dangerous Reef) provlačimo se kroz tesnace i procepe između korala. Prepadamo dve pegave raže koje nam se sklanjaju s puta. Pećine su na relativno maloj dubini, i prelepo osvetljene. Snopovi svetlosti šaraju dno i boje skrivene kutke misteriozno zelenkastom bojom. Na još pećina nailazimo na istoimenom mestu – Caves, gde pod vodom ostajemo čak 90 minuta, kao i na grebenu Claudia. 

Kod pećina srećemo i ogromnog umiljatog napoleona. Kruži oko nas i kupa se u mehurićima, dok nas njegovo ljubopitivo oko netremice posmatra.

Na putu nazad svraćamo do Elfinstona (Elphinston), grebena čuvenog po ajkulama. Još dok je brod na vezu primećujemo dve okeanske beloperke kako kruže oko broda. Odlazimo zodijakom na ivicu grebena i spuštamo se na 35 metara dubine. Ajkula se pojavljuje na sekund u daljini, a grupa koja je bliže površini se sreće oči u oči sa ovom lepom životinjom. 

Na Al Shoni nismo videli morske krave, iako im je to prirodno stanište gde ima dovoljno morske trave kojom se hrane. Suviše je ljudi u zalivu, pa se tokom dana sklanjaju u dubinu. Ali zato srećemo najveću kornjaču koju sam ikada videla. Mirno leži na koralu i pušta nas da je skroz opkolimo. Ipak, u nekom trenutku smo joj dosadili, pa se tromo podiže i odlazi na površinu. Iako deluje nezgrapno, brza je i lako nam beži. 

 

Kako se približavamo Hurgadi, gde treba da se iskrcamo, raste žal za proteklim danima. U Hurgadi imamo jedno popodne da, po običaju, poharamo radnje ronilačke opreme, počastimo se sjajnom morskom hranom, i kupimo koju krpicu od čuvenog egipatskog pamuka. U sred noći polećemo i sneni stižemo u hladno beogradsko jutro. Prelepo putovanje, divni ljudi, fantastični predeli, fascinantan živi svet i osećaj beskrajne sreće. 

Film o ovom putovanju može se pogledati ovde: Blue Paradise i ovde: The Deep Sea and Music
Više o morskim bićima pomenutim u ovom tekstu: Dubine

Morski ćuran na noćnom zaronu.

Jato antiasa (kraja).

Žuti leptiri.

Izlazak sunca. Vreme je za jutarnji zaron.