ELEUTHEROMANIA: Mistična energija Mondriana

29 August 2016

Mistična energija Mondriana

Nedelja je počela kišom i olujom. Idealno vreme za muzej. Haški Hemente muzej (Gemeentemuseum) ima sjajnu postavku moderne umetnosti, naročito Mondriana i umetnika pokreta De Stel. Zapravo, kolekcija Mondriana u ovom muzeju je najveća na svetu, sa preko 300 njegovih radova.

Nakon Prvog svetskog rata Holandija je bila pretežno zemljoradnička država, a prirodom su dominirali živopisni pašnjaci i gazdinstva. Baš kao i vekovima pre, slikari su nalazili inspiraciju u tim predelima, kao i u večitoj metamorfozi oblaka koje vetar nosi brže nego igde drugde na planeti. Među njima bio je i Mondrian, koji je pratio put starih, realističnih umetnika. Ali nešto je tu nedostajalo. Jer, kao što se i Holandija menjala u to vreme, morala je i umetnost, i to u pravcu urbane kulture. Godine 1917. grupa mladih umetnika, tražeći nešto novo što bi im pomoglo da pokrenu metamorfozu umetnosti, osniva časopis De Stel (De Stijl, stil na holandskom): Pit Mondrian, Teo van Dusburg, Vilmoš Husar i Bart van der Lek. Onako kako samo drčna mladost ume, bili su čvrsto rešeni da promene svet. Više neće biti granica, komad nameštaja može biti kao skulptura, a život može biti kao umetnost. Zastarele forme umetnosti više nisu 'pile vodu' u svetu promene, svetu kome je bilo potrebno novo tlo za razvoj nakon bure Prvog svetskog rata. Ali inspiracija je upravo došla iz starih formi, naročito iz prirode.

Mondrianova rana faza: Polje s drvećem u suton, 1907.

Počevši slikarsku karijeru oko 1905. klasičnim pejzažima u kalvinističkoj tradiciji trezvene umetnosti, a pod uticajem modernih umetničkih pokreta, impresionizma i kubizma, kao i teozofije ali džeza i plesa, Mondrian je u jednom trenutku pribegao pojednostavljenju elemenata kako bi prikazao duhovnost koja leži ispod vidljivog, opipljivog. Već dve godine kasnije, na njegovom platnu dešava se eksplozija boja protkanih simbolikom, koja postaje poznata pod nazivom luminizam. Još koju godinu kasnije, Mondrian drastično redukuje oblike i pretvara ih u apsolutnu apstrakciju jednostavnih linija i bazične palete.

Mondrijanov put u apstrakciju je očigledan, a odvijao se veoma brzo: Šuma pokraj Oela, 1908.

Drvo jabuke u cvetu, 1912.

Mondrian je duboko verovao da umetnost reflektuje skrivenu duhovnost prirode. Svodeći tematiku na osnovne elemente, nameravao je da otkrije suštinu mistične energije koja vlada prirodom i svetom. Čista apstrakcija i svedena paleta izražavale su utopijski ideal opšte harmonije u samoj umetnosti. Na taj način, umetnost je trebalo da prevaziđe postojeće podele u kulturi, stvori idealnu harmoniju, ujedini i iznedri jezik kojim bi govorili svi, kako bi se pronašao put do iskonske istine i čistote.

Pobednički bugi-vugi, 1942-44.

S takvim širokim pogledom na svet i kosmopolitanizmom, De Stel je uspeo da prevaziđe granice Holandije i postane svetski pokret. Vizuelni jezik ovog pokreta postao je poznat u umetničkim krugovima kao 'nova plastika' ili 'neoplasticizam'. Njegova osnova bile su vodoravne i uspravne linije, osnovne boje – crvena, plava i žuta, i ahromatske, ne-boje – bela, siva i crna. Međutim, iako je pokret imao svetski uticaj, njegovi pripadnici nisu morali daleko da idu da bi našli inspiraciju. I sam holandski pejzaž je veoma sveden, precizan, ravan, geometrijski podeljen kanalima, jarkih boja iz osnovne palete. I tako je sve krenulo iz jedne tačke, obišlo svet, i vratilo se u istu tačku.

Pokret De Stel nije se zadržao samo na platnu. Njegovi zagovornici bili su svestrani pa su koncepte prenosili i u prostor, dizajn nameštaja, arhitekturu, čak i modu. A mi možemo biti ponosni jer je Narodni muzej u Beogradu prvi u svoju stalnu postavku uključio i Mondriana (Kompozicija II iz 1921.)