Jedno od mesta na mom spisku za
obilaženje u Hagu je i Panorama Mesdag. Ne udubljujući se mnogo u detalje,
odlazim nepripremljena, uz zrno predrasude da je ovo samo još jedna
turistička atrakcija. Ono što znam je da me očekuje prizor ševeningenske obale,
takozvana ciklorama: prikaz pejzaža u opsegu od 360 stepeni.
Zgrada u kojoj se nalazi Panorama Mesdag je u centru, blizu raskošne ulice
Mauritskade. I odmah po ulazu shvatam da će moja očekivanja biti naveliko
premašena. Panorama nije samo panorama, već počinje galerijom gde su izložena
dela Hendrika Mesdaga (ovo krajnje g se
izgovara kao h) i njegove supruge Sientje Mesdag - van Houten. Reč je uglavnom
o majstorskim monumentalnim pejzažima Severnog mora s kraja 19. veka koji imaju
ne samo veliku umetničku već i istorijsku vrednost. Kao neko ko voli more i
često ga fotografiše, u potpunosti se pronalazim u njima.
 |
| Hendrik Mesdag, Mnoštvo brodova u rano jutro |
Priča o Hendriku i Sientje je ništa manje zanimljiva. Hendrik je sin
bankara koji se povremeno bavio slikarstvom. Za razliku od većine očeva koji bi
sinove savetovali da se bave unosnim profesijama, Klaas je Hendrika nagovarao
da studira slikarstvo, valjda poučen ličnom spoznajom koliko je teško umetnički
nadarenom čoveku da se bavi dosadnim, činovničkim poslom. Međutim, Hendrik je
ipak izabrao materijalnu sigurnost bankarstva, s tim da u slobodno vreme ide na
časove slikanja. U dvadeset petoj godini ženi se osobom sa sličnim afinitetima.
I Sientje je iz porodice koja vodi unosne poslove ali neguje i umetničke
afinitete. Kada joj otac umre, Sientje postaje bogata naslednica. Hendriku se
tako u 35. godini ostvaruje životni san – sada može da napusti dosadni posao i
posveti se samo umetnosti. Supružnici se zajedno, prilježno i sa žarom, prepuštaju
slikarstvu i učenju. Par godina kasnije odlaze na odmor na obalu ostrva
Nordernej u Istočnoj Friziji, i to putovanje se pokazuje kao prelomno: Hendrik
ovde shvata da sav svoj trud želi da usmeri na morske pejzaže. Prvo tri godine
intenzivno uči slikarske veštine u Briselu, a potom se on i Sientrje sele se iz
rodnog Groningena u Hag gde nalaze istomišljenike, krug umetnika koji će
kasnije steći slavu pod imenom Haška škola.
 |
| Sientje Mesdag - Van Houten, Na širokom, spokojnom polju |
Hendrik stiče svetsku slavu u 39. godini života nakon što njegovo
monumentalno delo Talasi Severnog mora
dobija zlatnu medalju na Salonu u Parizu. Sada je nezaustavljiv. A za Sientje
prelomni trenutak je tragičan: smrt njihovog osmogodišnjeg sina jedinca, nakon
čega utehu nalazi u slikarstvu.
Ovaj par nije samo slikao, već se bavio i kolekcionarstvom. U jednom trenutku toliko se stvari nakupilo da su morali da naprave mali muzej u dvorištu kuće. Njihova poveća kolekcija umetničkih dela može se danas videti nedaleko od same Panorame.
 |
| Hendrik Mesdag, Plaža sa ribarskim brodićima ravnog dna i konjima. Ribari izvlače brodiće na obalu pomoću konjske zaprege, pred oluju 6.12.1895. Mesdag je znao je da je svakom ribaru od životne važnosti da izvuče svoj brod na obalu pre oluje. Ovi brodići s ravnim dnom nisu imali kobilicu, kako bi se lakše vukli po pesku. Međutim, to bi bilo pogubno ako bi se brod zadesio u oluji, naročito kada bi ga povukla morska struja. |
 |
| Replika ribarskog brodića s ravnim dnom |
 |
| Mesdagovi morski pejzaži |
 |
| Panorama: mala, izdignuta platforma za posetioce, oko koje je nasut pravi pesak tako da posmatrač ima osećaj da je na vrhu dine sa koje puca pogled u bespregledno prostranstvo. Nažalost, fotografija ne može da dočara osećaj koji se budi pred ovakvim prizorom. |
Najmonumentalnije delo Mesdagovih nastalo je 1881. Godine 1879. grupa
belgijskih preduzetnika naručila je od Hendrika panoramu. Panorame su u to vreme
bile u modi, bilo da se radi o scenama iz rata, istorijskim događajima ili
prirodi. Belgijanci su Mesdagu dali odrešene ruke da izabere tematiku. Naravno
da je izabrao more, i to ono koje je toliko puta već slikao, posmatrao i
obožavao: ševeningensku obalu. Delo ovakvog obima iziskivalo je dobro
organizovan tim veštih ljudi, i Mesdag je, pored svoje supruge, rešio da mu se
u ovom poduhvatu nađu mladi i ambiciozni
Teophile de Bock, George Hendrik Breitner i Bernard Blommers. Iako je Panorama
majstorski urađena i završena u rekordnom roku, nije sve išlo glatko. Pet godina nakon
otvaranja Panorame, firma koja je naručila je bankrotirala. Mesdag, zabrinut za
budućnost svoga čeda, rešava da je otkupi i zadrži, iako je rashod bio veći od
prihoda. I na tome treba da mu budemo beskrajno zahvalni, jer Panorama i dan
danas ne može a da nas ne ostavi bez daha.
Mesdagovi su u Holandiji bili veoma cenjeni za života, a Hendrik je
ovenčan i ordenom Oranje-Nassau.
 |
| Samo jedan mali fragment Panorame: zgrada koja se vidi na slici postoji i danas, i u njoj je smešten muzej Beldeen aan Zee (povezani tekst: Pikaso na moru) |
Nakon dobro osvetljenog galerijskog dela prilazim misterioznom, mračnom hodniku koji
vodi do Panorame. Penjem se malim spiralnim stepenicama do platoa na kome vlada
potpuna tišina. Nekolicina posetilaca u tišini zadivljeno posmatra svet oko
sebe. Kako dosta vremena provodim u šetnjama ševeningenskom obalom, Panorama me
vraća vek ipo unazad na istom mestu. Prostor je ogroman i nisam u stanju da
odgonetnem kako je sve ovo izvedeno. Deo oko male, kružne platforme za
posetioce posut je obilno peskom, tako da posmatrač ima utisak da se nalazi na
vrhu dine; pesak se potom nadovezuje na sliku, na kojoj nas majstorski odrađena
perspektiva uvlači u pravu iluziju. Sve deluje ogromno, i vrlo je teško
razlučiti gde prestaje stvarnost i gde počinje iluzija.
 |
| Još jedan fragment, sa brodićima sa ravnim dnom |
Na obali prepoznajem neke građevine koje su i danas tu. Ima ih tek
nekolicina, a prostranstvo na kom su danas soliteri je prekriveno peščanim
dinama. Suprotno od mora, ka gradu koji je sada gusto naseljen, nastavlja se
peščani bespregled sa tek par uličica i građevina. Okolo su razbacane stare
ribarske mreže, drvene daske koje su pre neke razorne oluje bile deo ribarskih brodova,
stare klompe i cipele... Uz samu plažu tiskaju se ribarski brodići sa ravnim
dnom kakvi su se u to vreme koristili. Gomila ljudi je tu uposlena, žene čekaju
na obali da pristignu ribari, sa druge strane prolazi konjica. A more, kao i
uvek, kapriciozno tera po svom, lomi se o obalu i daje svima jasno na znanje
ko je tu gazda. Osvetljenje, koje je vešto sakriveno iza kulisa na tavanici, povremeno
se menja, i u jednom trenutku imam utisak kao da je oblak otplovio i pustio
sunce da zasija.
 |
| Strana obale ka ulici Keiserstraat. U daljini se vidi zvonik crkve koja i dalje stoji na kraju ulice, blizu šetališta. Još dalje je svetionik koji je danas okružen modernim zgradama. |
Neki detalji su mi već poznati – da, iz galerijskog dela! Kao da je
čitav rad Mesdagovih pre Panorame sažet i dobio konačni smisao upravo ovde. Idem u krug
i pokušavam da procenim veličinu prostora, ali ne uspevam. I tek po izlasku i
spuštanju niz spiralne stepenice vidim tri brodska okrugla prozorčića ispod
galerije. Kada provirim, vidim ivicu razapetog platna i konstrukciju koja drži 'pravu' peščanu
dinu.
 |
| Prozorčić ispod platforme, pomoću kog se može odgonetnuti magija iluzije. |
Ljudima koji su živeli u vreme bez televizije i specijalnih digitalnih efekata
ovo mora da je bilo apsolutno fascinantno. Ali ni moderan čovek ne izlazi
odavde ništa manje oduševljen. Šta više, u vreme jeftine zabave, Panorama
Mesdag nas makar na trenutak vraća pravim vrednostima.
Video:
 |
| Za kraj malo činjenica o Panorami: visina cilindričnog platna je preko 14, obim 120, a prečnik 36 metara. Površina platna je oko 1680 m2. Timu predvođenom Mesdagom je trebalo 4 meseca da oslika panoramu. |
 |
| Hendrik i Sientje |
Zvanična stranica muzeja: Panorama Mesdag
