 |
| 'Straatje' |
U Muzeju Prinsenhof u Delftu
u toku je izložba pod nazivom Vermer se
vraća kući. Čuvena slika Uličica,
koja se inače čuva u Rijksmuseumu u Amsterdamu, na pozajmici je u Vermerovom
rodnom gradu. A razlog tome je što je, nakon silnih pokušaja i teorija, izgleda
konačno otkrivena prava lokacija dve kuće koje su prikazane na slici.
 |
| Muzej Prinsenhof u Delftu |
Vermer je jedan od
najomiljenijih slikara holandskog Zlatnog doba, iako je danas opstalo samo 35
njegovih slika. Mnogo slikara se bavilo istim temama kao Vermer, ali ako ih
uporedimo, vidimo tananu nit koja razdvaja dobrog slikara i genija. Suptilna
jednostavnost Vermerovih slika, i pored brojnih i preciznih detalja, ono je što
i danas fascinira posmatrača razmaženog visokim rezolucijama i pikselažama koje
naše doba masovno pruža.
U Vermerovo vreme slike su se
obično naručivale. Tako su i teme zavisile od zahteva tržišta. Svaki bogati
trgovac ili zanatlija koji je držao do svog statusa imao bi potrebu za slikom
koja bi odražavala njegov imetak i renome. Na porodičnim portretima razmetalo
se bogatim tkaninama i skupocenim nakitom. Egzotično voće, srebrno posuđe i
bogate trpeze bile bi još jedan element raskoši. I upravo Vermerova Uličica potpuno odudara od takvog
obrasca. Na njoj se ne vidi raskošna palata, već dve oronule kuće popucalih
zidova i naprslih vrata i prozorskih šalona. Na vratima jedne kuće sedi žena i
šije pri dnevnom svetlu, dok se u dvorištu vidi služavka koja pere. Na ulici
kleče deca, udubljena u igru. Pored sjajne kompozicije, Vermer nam ovde verno
prenosi scenu iz svakodnevnog života, kao fotograf koji iz prikrajka neprimetno
u trenu beleži detalj kratkom ekspozicijom. Ali teško da bi neko ovakvu sliku
namenski naručio. Pre će biti da je Vermer naslikao ‘za svoju dušu’, sa željom
da zabeleži scenu kojoj je svakodnevno prisustvovao, jednu od onih koja čini i
sam gradić u kom je proveo život. Ova slika odiše toplinom i ljubavlju, i
govori mnogo više o odnosu slikara prema Delftu nego sve skupocene tkanine i
nakit.
Nakon silnih pokušaja da se
odredi tačna lokacija dve kuće koje su prikazane na slici, istoričar umetnosti
Frans Grijzenhout je izgleda uspeo: tačna adresa je Vlamingstraat 40-42 u Delftu.
Grijzenhout je do ovog podatka došao mukotrpno preturajući po poreskim spisima
koji su se odnosili na obavezni namet stanarima za čišćenje kanala i održavanje
priobalja. U spisima iz 1667. su do detalja opisane kuće i prolazi između njih.
U Vermerovo vreme ovo je bio
sirotinjski kraj u istočnom kvartu. Kuće koje danas tu stoje sazidane su krajem
19. veka, i samo jedan detalj se poklapa sa prikazom na Vermerovoj slici –
kapija i prolaz sa desne strane. Još jedna činjenica koja potvrđuje
Grijzenhoutovu teoriju je da je kuća s desne strane pripadala Vermerovoj strini,
udovici Arientgen Claes van der Minne, polu-sestri Vermerovog oca, koja je
živela od trgovine škembićima, i ta je kuća u Vermerovo vreme bila poznata kao Penspoort – Kuća škembića. I Vermerova
majka i sestra živele su u bilizini istog kanala, pa je i više nego očigledno
da je Vermer u kraju provodio dosta vremena.
 |
| Dva ogromna panoa sa Vermerovom Uličicom, levo i današnjim zgradama, desno. |
Nakon postavke u Rijksmuseumu
u Amsterdamu, čitava ova priča preseljena je u Vermerov grad, Delft, u muzej
Prinsenhof. Zgrada ovog muzeja sama po sebi nosi ogroman istorijski značaj – u njoj
je ubijen Viljem Oranski, Otac nacije, začetnik revolucije protiv katoličke
Španije. U muzeju je posebno obeleženo mesto gde je metak završio u zidu, a
projekcija senki posetiocu dočarava kako se čitava scena odigrala. Da nije bilo
Viljema i njegovih pobunjenika, teško da bi bilo i Zlatnog doba i eksplozije
umetnosti i nauke u Holandiji. I ko zna da li bi jedan takav genije kao što je
bio Vermer imao prostora da i mogućnosti da ispolji svoje umeće.
Uličica se
neće dugo zadržati u Delftu, ali Vermer je ipak sveprisutan.
 |
| Rupe od metaka koji su usmrtili Viljema Oranskog |
 |
| Projekcija scene ubistva |
