Jednog dana,
lutajući svojim božanskim carstvom, Zevs ugleda na obali lepu Europu, kćer
feničanskog kralja, i istog trenutka ga opčini njena lepota. Perverzni Zevs,
koji nije imao ni najmanju nameru da obuzdava svoje instinkte, prerušio se u belog
bika i otplivao do obale. Čim su ugledale lepog, pitomog bika, Europa i njene
prijateljice su se sjatile oko njega. Europa ga je u jednom trenutku i
uzjahala, na šta se bik odmah uputio ka moru i zaplivao, sa devojkom na leđima,
sve do Krita. Tek kad su stigli na Krit, Zevs je devojci otkrio svoj pravi
identitet. Europa mu rađa tri sina, Minosa, Radamantisa i Sarpedona, a bik koji
mu je pomogao da zavede Europu seli se na nebo, gde nas i danas posmatra u
vedrim noćima iz svog sazvežđa.
Europa je iz
grčkog mita stigla na pramac prelepog broda, jedrenjaka sa tri jarbola koji
nosi njeno ime. Pramac broda krasi njena figura, dodata 2010. godine u
Argentini, nakon što je prethodna oštećna prilikom udara u santu na Južnom
polu.
Europa je bark*
dug 56 metara, napravljen 1911. u Hamburgu, po narudžbini hamburških vlasti za
potrebe patroliranja Elbom. Godine 1986. dovežen u Holandiju, renoviran i
opremljen u Amsterdamu. Jarboli su izmenjeni tako da prva dva nose krsna jedra,
a poslednji, krmeni, sošna.
*bark je jedrenjak
sa 3-5 jarbola, dužine 40-60 metara.
Matična luka
broda je u Ševeningenu u Hagu. Brod ima 16 članova posade i prima 48 'mornara',
tj. privremenu posadu – posetioce koji žele da uče i plove. Svako može da se
prijavi i bude deo privremene posade (naravno, uz adekvatnu novčanu nadoknadu),
ali mora da aktivno učestvuje u plovidbi, bilo da se radi o avanturistima ili
učenicima pomorskih škola. Tokom plovidbe, stalna posada je spremna da obučava posetioce da upravljaju brodom, navigiraju, rukuju konopima, ali,
kako kažu, na 'holandski način' – bez vike i strogog vojničkog režima. Bitno je
da svi priustni na brodu aktivno učestvuju u plovidbi, i da na brodu vlada
pravi timski duh. Timski rad je ovde i neophodan, jer na brodu nema mnogo
modernih spravica i vinčeva, već se sve radi na tradicionalan način, uz starinska
jedra, potezanje konopa i uz dodatnu pomoć prirode, čiji se darovi uprežu
veštinom i znanjem.
Ipak, kada bi
neki mornar od pre par vekova vremeplovom došao na Europu, prijatno bi se
iznenadio: male kabine su komforno opremljene, sa sve mini toaletima sa tušem,
čistom posteljinom i peškirima. Za barom se služi piće, a u trpezariji tri
obroka. Europa tako spaja ono najbolje iz istorije i modernog doba.
 |
| Dok galeb pozira, Europa se u pozadini približava luci. |
Europa je 24.07.2016. uplovila u svoju matičnu luku. Odlazim da je dočekam. Već po izlasku na ševeningensku obalu, vidim je u daljini kako raširenih jedara klizi po mirnom moru ka luci. Brzim hodom stižem do luke i posmatram je kako elegantno uplovljava, prolazeći pored nezgrapnih teretnjaka i ribarskih brodova. Već spuštenih jedara, dolazi do samog kraja luke i okreće se bočno. Potom širi samo dva mala sošna jedra, na pramcu i krmi, kako bi je vetar pogurao uz dok. Bacaju se konopi, privezuju, a par metara dalje na obali, gerijatrijski hor veselo peva mornarske pesme. Svi sedokosi, u istovetnim plavim majicama. Mi na obali srećni što prisustvujemo tako veličanstvenom prizoru, oni na brodu srećni što nakon dugo vremena ipak vide malo civilizacije. Ali ne zadugo. Već nakon tri dana Europa će nastaviti svoj put. Ide prvo od Roterdama do Porta, pa nastavlja do Tenerifa, potom do ostrva Cape Verde da bi odatle završila u Montevideu, nakon pređenih 4100 nautičkih milja i 34 dana plovidbe. Krajem ove godine Europa će se zaputiti na Antarktik, po petnaesti put u svojoj istoriji. Većina ovih putovanja je već kompletno bukirana, a svi detalji o brodu i rasporedi putovanja sa cenama mogu se naći ovde: Bark Europa
Gledam Europu
zadivljeno na vezu u ševeningenskoj luci i već počinje da me opseda ideja da
putujem njom preko okeana, pa do Južnog pola, da usput srećem kitove, noću
vidim ceo spektar Mlečnog puta, da osetim adrenalin tokom vožnje po uzburkanom
moru, da iskusim i blagost i jar prirode, da izgubim osećaj za vreme, da hodam
bosa po drvenoj palubi, dobijem žuljeve od potezanja konopa... Jer, kako rekoše
Feničani, 'dani provedeni na moru ne oduzimaju nam se od dodeljenog nam
životnog veka'.
Film o uplovljavanju Europe u ševeningensku luku može se videti ovde. Na kraju filma će vas zabaviti razigrani ševeningenski hor.
 |
| Komande koje mora da savlada svaki mornar. |
 |
| Europa uplovljava u luku u Ševeningenu |
 |
| Europa se bočno približava vezu. |
